Последњи некажњени погром у Европи

У цркви Светог Николе у Приштини владика рашко-призренски Теодосије служио је помен страдалим у мартовском насиљу пре девет година на Косову и Метохији. Служби у цркви у Приштини присуствовао је и директор Владине Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин.

Вулин је од међународне заједнице затражио да призна грешку што девет година касније није уложила довољно напора да открије оне који су наредили и извршили погром над Србима на КиМ. Подсетио је да је више од 50.000 људи учествовало у мартовском погрому, "последњем некажњеном погрому у Европи" за који нико кривично није одговарао девет година касније.

"Тражимо од међународне заједнице да се уздигне изнад предрасуда о Србији и српском народу и да нам да одговор ко је наредио и извршио мартовски погром, али и да нам каже ко је убио децу у Гораждевцу, ко је дигао у ваздух аутобус у Ливадицама, ко је бацио бомбу на нашу децу у Митровици и ко је побио жетеоце у Старом Грацку", рекао је Вулин.

"Од нас се тражи да опростимо, али како да опростимо када не знамо коме, када не знамо те људе? Како да опростимо ако не знамо ко је одговоран за трговину људским органима, ако не знамо ко је вршио све то што је довело да у цркви Св. Николе у Приштини данас има много више Срба него што их живи у читавој Приштини", упитао је Вулин.

Шеф Канцеларије за Космет од међународне заједнице такође је затражио да у сенци мартовског погрома и данашњег дана добро размисли да ли Срби не заслужују да одлучују о својој судбини.

Упитао је, такође, да ли су Срби једини народ у Европи који неће моћи да бира своју полицију, своје правосуђе и да ли су Срби једини народ у Европи над којим је извршен погром а да за тај злочин нема казне.

"Позивам међународну заједницу да пре него што одговори, добро размисли да ли је могуће да након успомене и на овај погром и сазнања да за њега нико не одговора, Срби не заслужују да самостално одлучују о сопственим животима, да немају своју безбедност, правосуђе, школство, здравство, власт коју би сами бирали", рекао је Вулин.

Владика Теодосије: Рањено српско биће

Владика Теодосије је у беседи истакао да они који су пре девет година на данашњи дан убијали и протеривали, палили светиње божије, домове Срба који су били опредељени да живе овде, мислили да ће смрћу све бити завршено.

Оно што се Србима десило 1999. године па на даље, то је био велики погром када је стотине хиљада људи напустило своје домове и ове просторе, око 150 цркава је оскрнављено и порушено, наша гробља су оскрнављена и све се то дешавало пред очима целог света, рекао је Теодосије.

"Мислили смо да ће ти који чине зло престати једног дана и најмање смо се надали 17. и 18. марта 2004. да се може догодити тако нешто и да може овај свет, који је био присутан у лику међународне заједнице, допустити такав погром и злочин над недужним српским становништвом који је остао да живи овде", рекао је владика.

"Мартовски погром нас је све изненадио укључујући и војнике који су чували наше светиње и били задужени да обезбеде мир на овом простору и цео свет", владика рашко-призренски.

Према његовим речима, погром из 2004. био је већа рана од оне "која нам је нанета 99. године зато што је српско биће било рањено" а извршен је злочин над тим "рањеником који није могао да се брани и који је био немоћан".

"Они који је требало да га бране, окренули су главу своју и допустили да се ти злочинци иживљавају над нашим народом и нашим светињама", рекао је владика рашко-призренски, подсетивши да је тада била спаљена црква Светог Николе у Приштини и да још постоје трагови тог вандализма на зидовима и фрескама.

Теодосије је подсетио да су тада страдали и остали српски храмови на Косову међу којима и они који су светска културна баштина.

Изложба фотографија

Импровизована изложба фотографија под насловом "Злочин без казне. Погром 17-18. март 2004. година", отворена је на уличном простору у близини главног ибарског моста у северном делу Косовске Митровице.

На фотографијама које приказују догађаје од пре девет година на Косову и Метохији, посетиоци могу да виде спаљене српске цркве и манастире, прогнане и претучене Србе и све страхоте које су се тада догодиле у етнички мотивисаном насиљу над Србима.

Отварању изложбе слика, поред великог броја грађана, присуствовали су представници локалних самоуправа четири општине са севера Косова, начелник косовскомитровчког Округа Раденко Недељковић и директор владине Канцеларије за Косово и Метохију.