Шта нуди Брисел?

Државном врху Србије вечерас ће у разговору са шефицом европске дипломатије Кертрин Ештон у Бриселу бити понуђено највише што Србија тренутно може да добије, а то су одређене институције власти на северу Косова и Метохије и нека врста специјалног статуса за ту област, а прихватање те понуде отворило би пут за добијање датума, сазнаје Танјуг.

Извор Танјуга упућен у преговарачки процес наводи да, уколико то што Брисел понуди буде прихватљиво за Београд, Ештон би у извештају са којим 16. априла излази пред Савет министара препоручила да се Србији одреди датум за отпочињање преговора о чланству у ЕУ.

Поред питања заједнице српских опстина, тема разговора биће и приближавање ставова Београда и Приштине о имплементирању досадашњих договора, али ће представници ЕУ тражити и јасне гаранције за њихову примену. Остаје, наводи извор Танјуга, да Ештон 14. марта у Приштини покуша да утиче на косовске преговараче да "смање апетите".

При томе, наводи извор, цео тај посао мора бити завршен до 6. априла, како би Ештон могла да припреми свој извештај за Савет министара. Он, такође, напомиње да би одбијање Београда значајно удаљило земљу од намере да добије датум за отпочињање преговора.

Председник Србије Томислав Николић, је уочи важног састанка у Бриселу, изразио бојазан, односно своју претпоставку, да би Србији могао бити понуђен "папир" чији је нацрт он видео и који је, како је рекао, неприхватљив.

Из седишта ЕУ тврде да бриселска страна неће понудити никакав папир, те да није предвиђено потписивање било каквог документа.

Како наводи извор Танјуга, папир о којем се говори у медијима, документ је о нормализацији односа Београда и Приштине, о њему сигурно неће бити речи данас у Бриселу, а у медијима се, како каже, ненадано нашао, мада је првом потпредседнику Александару Вучићу био предочен приликом боравка у Берлину.

Разговор на ту тему, међутим, наводи извор Танјуга, остаје у опцији за април или тек за јесен.

Извор Танјуга објашњава и да се, кад је реч о гаранцијама које тражи ЕУ, оне односе на спровођење већ постигнутих договора, али и на све што буде договорено у две пеостале рунде дијалога, 20. марта и 6. априла.

Обе стране, наводи извор Танјуга, свесне су да се договорено мора применити, уз напомену да су нека решења већ практично имплементирана, попут договора о официрима за везу или финансирању прекограничних општина. Разлике се, међутим, испољавају у погледу гаранција и ту све три стране имају своје виђење.

Српска страна би да донесе неки закон па да се имплементација спроводи кроз такав документ. Приштинска страна је за потписивање међународног документа, уговора, чиме би могла да пред домаћом јавношћу оправда промену устава, која предстоји.

Трећа страна, односно Брисел, или тачније сарадници Ештонове, јесу за варијанту да се процес договарања не заврши никаквим писаним документом, већ да се пропишу обавезе које Београд и Приштина треба да реализују, а да онда сектор за проширење ЕУ брине о томе.

Тиме би се, како наводи, извор Танјуга, обе стране "чешљале" стално кроз процес имплементације. У таквој поставци ствари, Унија се на неки начин залаже, каже саговорник Танјуга, да се странама у дијалогу препусти примена, а да их ЕУ у томе стално контролише, док су Немци, Американци и Британци пре за варијанту да се примена договора гарантује неким документом.

У том смислу и уочи данашњег састанка с државним врхом Србије постоји стална комуникација на релацији Ештон-Берлин и Вашингтон-Лондон.