Сарадња са ЕУ чува безвизни режим

Известилац Европског парламента за визну либерализацију Тања Фајон поново је упозорила на проблем лажних азиланата и опасност да због тога буде суспендован безвизни режим, али је нагласила да у ЕУ није постигнут сагласност о увођењу таквог механизма.

Три године по увођењу безвизног режима за Србију, Македонију и Црну Гору, шест земаља ЕУ, Немачка, Француска, Белгија, Луксембург, Холандија и Шведска, затражиле су у октобру да се, у случају злоупотребе, укине безвизни режим земљама западног Балкана. Представници Европског савета, Комисије и Парламента нису, међутим, јуче успели да се договоре око механизма за суспензију безвизног режима.

И Тања Фајон наводи да нема јединственог става међу чланицама ЕУ.

"Јуче смо имали расправу у Савету и одбачен је предлог Европског парламента. Немамо, дакле, договора, што значи да ће највероватније почети други круг преговора у следећој години. Зависи колико ће трајати цео тај поступак. Ја не очекујем да ћемо брзо наћи неко решење јер су наши ставови различити", рекла је фајон.

Упозоривши да опасност постоји пошто би механизам требало да буде усвојен следеће године, а очекује се према њеним речима, и даљи пораст броја захтева за азил, она је у интервјуу за Дојче веле, изразила наду да ће безвизни режим остати на снази.

"То је био велики корак и ми ћемо у Европском парламенту учинити све да се задржи слобода кретања", поручила је Фајон.

Како је додала, упозорила је колеге у Европском парламенту на последице евентуалног враћања визног режима за земље западног Балкана.

Механизам "заштитне клаузуле" 

Механизам, званично назван "заштитна клаузула" осмишљен је одговор на навалу лажних азиланата и подразумева могућност да се грађанима земаља у којима је констатована масовна злоупотреба слободног уласка у шенгенску зону по кратком поступку могу привремено увести визе.

Међутим, након што ју је Комисија предложила, клаузула је већ дуже од 18 месеци заглављена у Савету, који не може да се сложи око појединих детаља. Неслагање с неким одредбама у пакету предложених амандмана изнели су и неки чланови Европског парламента.

Ако би механизам био усвојен, успоставила би се процедура за поновно увођење визног режима. Уколико једна земља шенгенске зоне поднесе захтев за суспензију безвизног режима за неку од земаља с беле шенгенске листе, Европска комисија би требало да размотри ситуацију на терену и да препоруку.

Одлука се доноси гласањем, а уколико квалификована већина земаља чланица подржи предлог, визни режим за цео шенгенски простор враћа се на шест месеци, после чега следи нова процена ЕК и нова одлука, при чему је могуће и ново продужење визног режима за дату земљу.

ЕУ тражи од земаља западног Балкана да ураде свој део посла, што подразумева појачану сарадњу са Европском комисијом и земљама чланицама појединачно, истраживање умешаности транспортних предузећа и путничких агенција, појачану контролу на излазима из земље, организовање информативних кампања и наставак интеграције мањина, посебно Рома.

Немачка највише тражи усвајање механизма за суспензију безвизног режима пошто је, према њеним речима, највише погођена приливом лажних азиланата јер су у тој земљи изједначени услови за подносиоце молбе за азил и грађане Немачке који су остали без посла.

Фајон је за агенцију Анадолија навела да је у новембру у Немачкој поднесено укупно 8.849 захтева за азил, од којих је 1.306 молби из Србије.

Немачки Савезни завод за миграције и избеглице саопштио је прошле седмице да је Србија и у новембру била на првом месту по броју захтева за азил, али је напоменуо да је тај број преполовљен у односу на октобар, када су српски држављани поднели чак 2.673 захтева.