Кфор под командом ЕУ?

Шеф француске дипломатије Лоран Фабију планира да предложи да врховни војни штаб ЕУ преузме команду над снагама Кфора на Косову у Метохији. Према дипломатским изворима, предлог ће бити изнет на састанку шефова дипломатија земаља НАТО-а у уторак у Бриселу, јавља дописник Бете из Брисела.

Министри иностраних послова земаља чланица НАТО-а ће заједно с високом представницом Европске уније Кетрин Ештон размотрити стање на Косову и настојања неких земаља Западног Балкана да поспеше изгледа за улазак у НАТО и ЕУ, а према изворима из дипломатских кругова, Француска би могла предложити да команду Кфора преузме војна структура ЕУ.

Према дипломатским круговима НАТО-а, шеф француске дипломатије Лоран Фабијус размишља да сутра партнерима у НАТО-у понуди да досадашњу линију заповедништва над Кфором од врховне команде НАТО-а преузме врховни војни штаб ЕУ који је извршно тело Европског војног комитета, који је у саставу Заједничке европске одбрамбене и безбедносне политике.

Европска унија је прву војну мисију под називом "Конкордија" имала у Македонији 2003. године, а у Босни и Херцеговини је 2004. од НАТО-а преузела команду над снагама СФОР-а које затим име промениле у ЕУФОР и та операција је и данас активна.

Европска унија има још две активне војне мисије - Аталанта, са задатком борбе против сомалијских пирата на мору и обука припадника војске Сомалије која се обавља у Уганди.

Према званичним подацима у "Аталанти" учествују официр и подофицир санитетске службе Војске Србије, а у Уганди је официр Војске Србије шеф санитетске службе војне мисије ЕУ. 

Дипломатски извори из НАТО-а наводе да би Француска желела да, преласком линије заповедања Кфором на врховни војни штаб ЕУ, буде ојачана и европска војна улога и уплив на старом континенту.

Француски председник Франсоа Оланд је управо прихватио извештај бившег шефа дипломатије Ибера Ведрина који је препоручио да Француска остане у интегрисаној војној команди НАТО-а, али да европске чланице савеза очувају капацитете европске војне индустрије с циљем да се "европеизује НАТО".

Француска сматра да НАТО мора да се усредсреди у својој стратегији на евроатлантску зону, тако да усмерење америчке одбрамбене политике на азијско-пацифичко подручје не доведе до промене саме природе Атлантског савеза.

Пажња на Западни Балкан 

Представница за штампу НАТО-а Оана Лунџеску изјавила је да ће министри иностраних послова НАТО-а, уз учешће Кетрин Ештон, "пажњу усредсредити на акције с партнерима како би се искористио њихов пуни потенцијал, укључујући Западни Балкан".

Један високи званичник у седишту Атлантског савеза рекао је новинарима да су политичке и друге реформе које западнобалканске земље спроводе умногоме подударне кад је реч о испуњавању услова да постану чланице како НАТО-а тако и ЕУ.

О томе и сарадњи на Косову ће министри иностраних послова НАТО-а, укључујући америчку државну секретарку Хилари Клинтон, и висока званичница ЕУ разменити мишљење, имајући у виду и чињеницу да је Кетрин Ештон непосредно укључена у дијалог Београда и Приштине, који је у НАТО-у веома повољно оцењен, истакао је функционер у седишту Атлантског савеза.

Он је додао да се очекује да снажнији прилог у расправи на министарском заседању, као и досад, да и америчка државна секретарка Клинтон.

Хилари Клинтон је, према речима званичника НАТО-а, увек била снажно ангажована кад је реч о развоју на Западном Балкану, а то потврђују недавне посете земљама региона које је америчка државна секретара учинила заједно с Кетрин Ештон.

Тад је, како је истакао извор у седишту Атлантског савеза, дата снажна подршка евроатлантској перспективи региона, а врата НАТО-а остају отворена за све тамошње земље чим оне спроведу нужне реформе.

У овом тренутку, Македонија, Босна и Херцеговина и Црна Гора теже чланству у Атлантског савезу, предочио је функционер НАТО-а, напоменувши да за то морају првенствено да се побрину тамошње политичке вође како би посебно услови владавине права и демократије били испуњени.

Главне теме сутрашњег министарског заседања НАТО-а биће припреме за повлачење међународних трупа из Авганистана, одобравање захтева Турске да ракетни системи за противваздушну одбрану "Патритот" буду постављене на турској територији према Сирији, као и разговор с руским министром Сергејом Лавровом у оквиру Савета НАТО–Русија.