Скупштина о јавним предузећима

18.10 - Посланици завршили рад, а сутра ће наставити расправу о неколико економских закона, међу којима је и Предлог закона о јавним предузећима о којем се највише полемисало.

16.12 - Скупштина наставила рад. 

14.55 - Председник Скупштине Небојша Стефановић одредио је паузу. 

14.20 - Оштра полемика народних посланика Ивана Андрића (ЛДП) и Дејана Раденковића (СПС).

10.20 - Почела седница Скупштине Србије. 

Сет економских закона, међу којима је Предлог закона о јавним предузећима била је тема расправе посланика у Скупштини Србије. Према предлогу закона директори јавних предузећа неће моћи да буду функционери странака.

Министар финансија и привреде Млађан Динкић рекао је да очекује да ће закон ступити на снагу средином децембра, а да ће почетком следеће године биће расписани први конкурси, као и да се тај предлог закона неће односити на садашње директоре.

Динкић је навео да се држава повлачи из управљања јавним предузећима и преузима надзорну улогу, а да ће њима управљати професионалци који неће моћи да буду чланови политичких странака.

Министар је образлажући посланицима осам финансијских закона рекао да је њихов циљ да се стабилизација јавних финансија, до које је дошло усвајањем буџета за 2013. годину, прелије и на привреду.

"Сама стабилизација јавних финансија ако се не пренесе на привреду није довољна и зато ово јесу закони који на индиректан или директан начин треба да побољшају ликвидност привреде", рекао је Динкић.

Динкић је навео да су понуђена решење максимум јер тренутно не постоји политички консензус у Влади да се до краја иде у департизацију.

"Нисам променио мишљење које сам изрекао у кампањи, залажем се за департизацију али не постоји политички консензус да се то уради одједном", рекао је Динкић поводом критика које је изнео посланик ЛДП-а Иван Андрић у скупштинској расправи.

На крају данашње расправе, Динкић је рекао је да ће прихватити велики број амандмана ЛДП-а, које је оценио као добронамерне.

Динкић је истакао да ће бити прихватити забрану употребе јавних предузећа у политичке сврхе, амандман који се односи на субвенције јавним предузећима, и обавезу објављивања на сајту министарства имена директора јавних предузећа као и свих кандидата за то место који су учетвовали на конкурсу.

Министар је навео да ће остати решење за које је истакао да појачава личну одговорност министра да одговарају за директоре јавних предузећа која су из њиховог ресора. "Не желим да се министри заклањају иза конкурсне комисије, јер и комисија може да погреши", додао је Динкић.

Полемика о департизацији

Данашњу расправу је обележила бурна полемика посланика опозиционе ЛДП са посланицима владајуће коалиције из ПУПС-а и Социјалистичке партије Србије о департизацији.

Полемика је уследила после оцене ЛДП-а да у Србији нема департизације и да томе сведочи именовање вршиоца дужности директора Пошта Србије Милана Кркобабића, који је и заменик председника ПУПС-а.

ЛДП је навео да има 20 амандмана на предложени закон о јавним предузећима.

Та странка тражи да се политичарима забрани да утичу на рад јавних предузећа, да се укине могућност да неко буде директор ако пре именовања на ту функцију најмање годину дана није био ван партије и да се забрани употреба ресурса јавних предузећа током предизборне кампање.

Посланик СНС-а Драган Шормаз сматра да је предложени Закон о јавним предузећима велики корак напред и да ће он омогућити департизацију јавних предузећа.

"Ово је више него довољно за почетак. Јавна предузећа генеришу дугове и корупцију у Србији. То мора да се решава", рекао је Шормаз.

Заменик шефа посланичке групе СПС-а Ђорђе Милићевић рекао је новинарима да ће усвајањем Закона о јавним предузећима бити учињен први корак ка системском решавању питања департизације и деполитизације тих предузећа.

"Важно је постићи што шири консензус и ова тема не треба да буде одраз актуелног политичког тренутка, већ суштински приступ и основ за сваку наредну власт", рекао је Милићевић.

На питање да ли ће функционер СПС-а Душан Бајатовић који је недавно поново постављен за директора "Србијагаса" и после усвајања Закона остати на тој функцији, Милићевић није одговорио конкретно, већ је навео да не треба стављати знак једнакости између једног важног закона и појединца.

"Овде је реч о нечем другом, а то је да је у Србији коначно дошло време да се вреднује резултат, а СПС никада није био кочничар департизације и деполитизације", истакао је Милићевић и закључио да ће СПС поштовати одредбе закона.

"Либерално-демократска партија неће подржати Предлог закона о јавним предузећима јер тај закон неће донети видан напредак у функционисању јавних предузећа", изјавио је посланик ЛДП-а Иван Андрић.

Заменик шефа посланичке групе Јединствена Србија Петар Петровић рекао је да ће њихови посланици подржати Предлог закона о јавним предузећима, али да имају и принципијелне примедбе.

"Јесмо за департизацију и деполитизацију, али и за то да не спутавамо људе који су врсни стручњаци, јер су чланови неког градског, општинског или главног одбора неке странке", рекао је Петровић.

Посланик ПУПС-а Момо Чолаковић рекао је новинарима да ће посланици те странке подржати Предлог закона о јавним предузећима, јер он заговара департизацију, али да сматрају да је неопходна дорада тог текста.  

Ограничење рокова плаћања 

Посланици ће разматрати и Предлог закона о роковима измирења новчаних обавеза којим се рокови плаћања за приватни сектор ограничавају на 60 дана, а за државу на 45 дана.

Према речима министра Динкића, тај закон ће се примењивати од 31. марта 2013. године и биће уведене затезне камате, прекршајне казне и контрола за одговорна лица која не плаћају.

Динкић је рекао да ће јавна предузећа, локалне самоуправе и републички органи имати обавезу да трезору доставе извештај о преузетим обавезама и, уколико их не плате у року од 30 дана, биће обустављена сва друга плаћања док не измире то дуговање.

Према подацима Пореске управе, како је навео Динкић, дуговања на републичком нивоу за порезе износе 967 милијарди динара од чега је 340 милијарди главница, а остатак камате.

На дневном реду биће и Предлог закона о условном отпису камата и мировању пореског дуга. Онима који измире главницу дуга биће отписане камате а предузећа која не могу да исплате цео дуг, али редовно почну да плаћају пореске обавезе имаће такође могућност да им се отпишу камате.

У обједињеној начелној расправи Скупштина Србије ће разматрати и измене Закона о девизном пословању који омогућава да се плаћање према иностранству не врши само преко банака, већ и преко интернета, чиме се омогућава долазак "Пејпала" у Србију.

Разматраће се и измена Закона о Фонду за развој којима ће бити одблокиран рад те институције, Предлог закона о затезној камати, као и предлоге измена Закона о приватизацији и Закона о осигурању.

Скупштина је у суботу усвојила Буџет за 2013. годину и, како је претходно најављено из Владе, усвајањем сета од десетак економских закона и буџета за 2013. завршиће се друга фаза фискалне консолидације и омогућити побољшање ликвидности српске привреде.