Форум посвећен лобирању

На првој конференцији о регулисању лобирања у Србији председник скупштинског Одбора за уставна питања и законодавство Владимир Цвијан истакао је да је Србији потребан закон о лобирању.

"Циљ је да се грађанима приближи појам лобирања и да се види колико би Србија добила ако би имала боље лобисте у иностранству", рекао је Цвијан.

Он је оценио да не би дошло до пресуде у Хагу о ослобађању хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача да је Србија имала боље лобисте у иностанству.

Квалитетно регулисање лобирања, по његовим речима, допринело би да се та област учини трансперентнијом, што би утицало на смањење корупција у Србији.

Шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер је указао да је потребно избалансирати право на информацију и спречавање недозвољених утицаји из разних сфера, као и конфликта интереса.

"Не знам да ли су лобисти монструми, али знам да ЕУ има регистрованих 15.000 лобиста", рекао је Дежер и истакао је да је потребно успоставити снажне контролне механизме у поступку лобирања.

Дежер је додао да Србији треба закон о лобирању који ће бити "јасан, заокружен, лако разумљив, ефикасан и спроводљив".

Државни секретар у Министарству правде Гордана Стаменковић је рекла да је лобирање неизбежно у уређеном друштву, али да у Србији тај појам вуче за собом негативне асоцијације и грађани га обично изједначавају са корупцијом.

Стаменковићева је, међутим, указала да је лобирање "мера против корупције" које обезбеђује да се одређене друштвене групе боље чују.

"Веома је важно да се донесе закон који ће спречити злоупотребе у поступку лобирања, оквир деловања лобиста, правила њиховог деловања и прописати санкције за кршење прописа", рекла је Стаменковићева.

Конференицију о региулисању лобирања у Србији организовао је Пројект за правну реформу Агенције немачке владе за техничку сарадњу ГИЗ.