ДС бира председника

18.43 - Драган Ђилас изабран за председника ДС-а већином гласова делегата ванредне изборне скупштине те странке.

15.45 - Почело гласање за ново руководство ДС-а.

13.58 - Уведена институција почасног председника Демократске странке. 

12.35 - Председник ДС-а Борис Тадић подноси извештај о раду странке. 

12.18 - Почела изборна скупштина Демократске странке. 

На ванредној Изборној скупштини Демократске странке делегати ће изабрати новог страначког лидера, а наследник Бориса Тадића на челу демократа биће Драган Ђилас или Бранимир Кузмановић.

Председник ДС-а Борис Тадић поручио је на ванредној изборној скупштини да је ДС једини политички чинилац способан да трансформише друштво, али да и сам има потребу за реформама које морају бити храбре.

"Чека нас тежак посао у будућности. Уколико ДС настави да још више развија процес дискусије и покаже снагу да саму себе мења, имаће легитимитет да поново преузме власт врло брзо и настави да носи барјак слободе и демократије", рекао је Тадић.

Ако не покажемо ту снагу, плаћаћемо цену и то би ви, који ћете водити ДС требало да имате на уму, упозорио је Тадић и додао да је он дао све што је могао да очува интегритет Демократске странке и подигнем њен утицај у грађанству.

Лидер демократа је подсетио да је ДС формирана да би се спречио рат у бившој Југославији и да би се креирала визија развоја земље и нагласио да би странка требало да предњачи у том тешком и комплексном послу.

Тадић је кандидатима за председника ДС-а Драгану Ђиласу и Браниславу Кузмановићу поручио да их очекују тешки дани и да преузимају велику одговорност, не само за будућност странке, Србије и региона, већ и за допринос изградњи мира и стабилности.

Улазак Тадића у салу центра Сава пропраћен је бурним аплаузом и скандирањем "Борисе, Борисе", а велики број делегата поздравио је досадашњег председника ДС-а на ногама. Скупштина има 3.200 делегата, а у 12 сати верификовано је присуство 2.881 делегата.

Реч кандидата за председника

Драган Ђилас, кадидат за председника партије, поручио је да не постоји ни једна велика ствар у Србији коју ДС није урадио, али је, како је истакао, и делимичо одговоран због тешке економске ситуације у земљи.

Ђилас је рекао да та странка мора да се извини грађанима који су је подржавали, ако жели да води Србију, и додао да је неопходно да се под хитно направи јасан план за излазак из кризе.

"Да се извинимо не зато што нисмо испунили обећања, него што нисмо урадили све што смо могли и што је многима од нас криза била изговор за све", истакао је Ђилас.

Ђилас је оценио да је потребно да се сви у странци одреде према својим грешкама јер "нису сви исто радили и грешили па нису сви исто ни одговорни" и похвалио поступак председника ДС-а Бориса Тадића који је преузео одговорност за изборне резултате и повукао се из изборне трке у странци.

Други кандидат за председника странке Бранимир Кузмановић рекао је да се кандидовао за ту функцију, јер је делио забринутост за будућност ДС и Србије и да није могао да ћути у тренутку када је могло да се деси да ДС ослаби, већ је понудио договор за бољу странку.

Кузмановић је напоменуо да се само у ДС могу да се чују различита мишљења и позвао грађане да се учлане у ту странку јер само у њој могу слободно да говоре.

Кандидат за заменика председника ДС-а Бојан Пајтић поручио је да странка више не сме понављати грешке које је чинила и да нова страначка политичка генерација мора да поврати поверење грађана.

"Ми нудимо Србији нови споразум према коме ће сви бити вредновани према свом знању и резултатима и према коме ће се радити јавно. Никада нећемо мењати образ за џеп", рекао је Пајтић обраћајући се делегатима изборне скупштине ДС-а.

Пајтић је истакао да ДС нуди Србији нови споразум са новом енергијом и новом политичком генерацијом, као и да странка мора да исправи грешке које је чинила у прошлости, а које су довеле до опадања поверења међу грађанима у реформе које је странка спроводила.

Ракић: Нема више скривања иза рејтинга Бориса Тадића

Скупштини ДС-а обратили су се и кандидати за потпредседника странке, а највише пажње привукао је говор шефа кабинета некадашњег председника државе Бориса Тадића, Миодрага Ракића.

Ракић је рекао да се странка мора вратити по, како је нагласио, старе рецепте у 1997. и 1999. годину и престане да води рачуна колико је близу или далеко од власти, већ да едукује грађане и да их чује.

"Време у коме је било довољно да се само ставите на листу, а да ће онда Тадићев или нечији други рејтинг то да реши је иза нас. Свако од нас, као одговоран човек, мора бити способан да доноси гласове, и ако то не схватимо, неко други ће мењати Србију", истакао је Ракић и поручио да о свим функционерима ДС у будућности чланови странке треба да суде на основу резултата, а не на основу онога што говоре.

Председник Политичког савета Демократске странке Драгољуб Мићуновић оценио је данас да је та партија у претходном периоду није довољно радила ни на васпитавању самих чланова странке.

Треба живети за политику, а не од политике. Докле год неки мисле да је политика лукративна делатност а не посао од ширег друштвеног значаја да се унапреди опште добро, не можемо рачунати на велике успехе", рекао је Мићуновић.

Мићуновић, који је поново једини кандидат за председника Политичког савета, рекао је да је ДС у претходном периоду запоставила контакт са синдикатима и незапосленима али и са интелигенцијом, која је "база средње класе и без које не може бити демократије и слободе".

Члан Главног одбора ДС-а, књижевник Гојко Тешић изјавио је да је договор о повлачењу Бориса Тадића из изборне трке у странци "трули компромис чија ће се ружна страна врло брзо показати" и да то није залог за излазак ДС из кризе, већ напротив.

"Није Борис Тадић изгубио изборе, већ ДС, а Тадић само плаћа цех", рекао је Тешић на Изборној скупштини Демократске странке.

Кандидати за председника странке

Снаге на Изборној скупштини одмериће два Београђанина: Драган Ђилас и Бранимир Кузмановић.

Садашњи градоначелник Београда Драган Ђилас је постао члан ДС-а 2004. године, када је изабран за члана Извршног и Главног одбора, а на Скупштини ДС-а 18. фебруара 2006. је изабран за члана Председништва ДС-а за регион Београда.

У јуну 2006. изабран је за председника Градског одбора ДС-а, док је за заменика председника партије изабран 18. децембра 2010. године.

За градоначелника Града Београда први пут је изабран 19. августа 2008. године, а други пут након овогодишњих мајских избора.

Ђилас је рођен 22. фебруара 1967. у Београду, где је завршио основну школу и гимназију и дипломирао на Машинском факултету, смер ваздухопловство.

Радио је као новинар на Радио Индексу и један је од оснивача Радија Б92, где је касније био уредник Информативног програма, а у то време та радио станица је добила неколико награда.

Као студент-проректор је учествовао у опозиционом раду, предводећи студентске демонстрације против режима Слободана Милошевића 1991. и 1992. године, а активно је учествовао и у демонстрацијама против режима 1996. и 2000. године.

Од 2004. до формирања Владе Србије 2007. године обављао је функцију директора Народне канцеларије председника Републике, а од маја 2007. до јула 2008. био је министар у Влади Србије задужен за спроводење Националног инвестиционог плана.

Како пише на сајту Градске управе, сувласник је Компаније "Мултиком", водеће куће у области медијског пословања на територији бивше СФРЈ.

Оснивач је и потпредседник Хуманитарне организације "Наша Србија" која се брине о деци која су у ратовима на простору бивше СФРЈ остала без једног или оба родитеља.

Други председнички кандидат Бранимир Кузмановић (1968), који тренутно обавља функцију председника београдске општине Врачар, члан је Демократске странке од њеног поновног оснивања 1990. године.

Од 1996. године је био одборник те странке у општини Врачар, а четири године потом члан и затим председник Извршног одбора општине и члан Општинског већа.

За председника општине Врачар први пут је изабран 2006, поново 2008. и 2012. године.

Пре почетка политичког ангажмана бавио се програмирањем и новинарством, а по занимању је инжењер електротехнике.

Кузмановић је, такође, био виши инструктор за политичке вештине Националног демократског института и у том својству држао је обуку политичким активистима у Азербејџану, Румунији, Белорусији, Пољској, Македонији и Црној Гори.

Прва изборна скупштина 1990. године

ДС је од оснивања прошла кроз низ унутрашњих изборних циклуса и променила три председника, а на предстојећој изборној скупштини делегати ће се четврти пут у историји странке опредељивати између два кандидата.

Демократска странка је, за разлику од осталих на српској политичкој сцени које су своје лидере по оснивању углавном бирале акламацијом, практично рођена унутрашњом демократском утакмицом - одмеравањем снага Драгољуба Мићуновића и Косте Чавошког на првој изборној скупштини у септембру 1990. године.

Мићуновић је убедљиво победио Чавошког и странку водио наредне четири године, али од свог наследника Зорана Ђинђића није изгубио гласањем у демократској процедури, већ је на ванредној скупштини странке 25. јануара 1994. године поднео оставку да би очувао јединство странке и тако омогућио Ђинђићу да буде изабран као једини кандидат.

Први и до данас једини покушај оспоравања нечије лидерске функције у ДС у регуларној страначкој изборној процедури догодио се 27. фебруара 2000. године, када је Слободан Вуксановић покушао да свргне Зорана Ђинђића са места првог човека странке.

Ђинђић је тада Вуксановића победио са 605 делегатских гласова, наспрам 485 које је добио његов противкандидат.

Након убиства Ђинђића у марту 2003. године, одлуком Главног одбора странке, улогу вршиоца дужности председника странке преузима Зоран Живковић, кога је, међутим, на првој следећој изборној скупштини странке, 27. јуна 2004. године, победио Борис Тадић, са 1.538 према 296 гласова делегата.

Најдужи мандат на челу ДС-а имао је Зоран Ђинђић који демократе водио девет година и непуна два месеца.