Расправа о тужбама за геноцид

Међународни суд правде у Хагу заказао је оквирно за фебруар 2014. године главну усмену расправу у спору у којем су Хрватска и Србија једна против друге поднеле тужбе за геноцид током рата у Хрватској, од 1991. до 1995. године, сазнала је Бета од поузданог извора у Хагу.

О организационим детаљима главне расправе, по истом извору, правни заступници Хрватске и Србије разговараће у петак, 23. новембра, са председником највишег суда УН Петром Томком из Словачке. 

Хрватска и Србија затражиле су по шест судских седница - од којих свака траје три сата - за излагање својих аргумената. Једна од тема разговора са у петак биће и број сведока које стране намеравају да изведу пред судије током главне расправе.

Главни правни заступник Хрватске у овом спору је Мирјан Дамашка, а Србију заступа Саша Обрадовић.

Тачан термин главне расправе, Међународни суд правде утврдиће и објавити - уколико у међувремену не дође до вансудског споразума две стране - у септембру 2013. године.

На питање како ће чињеница да је Хашки трибунал ослободио хрватске генерале Анта Готовину и Младена Маркача кривице за прогон Срба из Книнске крајине утицати на контратужбу Србије, извор Бете оценио је да то "јесте ударац", али да српска позиција није гора него што је била.

Подсећајући да је првостепеном пресудом Готовина био осуђен за незаконите артиљеријске нападе смишљене на депортацију Срба, у оквиру удруженог злочиначког подухвата, саговорник Бете је назначио да то "нису били елементи геноцида" наведени у контратужби Србије, иако је првостепена пресуда Готовини била цитирана.

"Поставља се, међутим, питање смисла, јер до сада нико није осуђен за злочине у Олуји, ни у Хагу, ни у Хрватској", рекао је саговорник Бете, који је инсистирао на анонимности.

Поред председника Томке и потпредседника Бернарда Сепулведе-Амора из Мексика, у спору Хрватске и Србије одлучиваће, уколико не дође до вансудског договора, још и судије Хисаши Овада из Јапана, Рони Абрахам из Француске, Кенет Кит са Новог Зеланда, Мохамед Бенуна из Марока, Леонид Скотников из Русије, Антонио Триндаде из Бразила, Абдулкави Ахмед Јусуф из Сомалије, Кристофер Гринвуд из Велике Британије, Џоан Донохју из САД, Ђорђо Гаја из Италије, Џулија Себутинде из Уганде и Су Ханђин из Кине.

Подизање тужбе и контратужбе

Србија и Хрватска до сада пред судом у два наврата размениле аргументе о суштини спора у обимним писаним поднесцима.

Хрватска је тужбу против тадашње СРЈ поднела у јулу 1992. године, а Србија је контратужбу суду доставила у јануару 2010. године.

Међународни суд правде се у новембру 2008. године огласио надлежним за тужбу Хрватске против Србије, после расправе у којој је српски правни тим ту надлежност оспоравао.

У тужби против Србије, Хрватска тврди да је званични Београд одговоран за "етничко чишћење" хрватских грађана као "облик геноцида" зато што је "директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске, у региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације".

Званични Загреб је тужбом затражио да Међународни суд правде прогласи Србију кривом за кршење Конвенције о геноциду и наложи јој да казни све починиоце и Хрватској врати културна добра и плати ратну штету у износу који би утврдио суд.

У контратужби, Србија тврди да су хрватске власти починиле геноцид током операције Олуја у августу 1995. године, у намери да потпуно или делимично униште крајишке Србе као етничку групу.

Геноцид је, како се наводи у контратужби Србије, почињен убиствима и наношењем озбиљних физичких и психичких повреда припадницима српске заједнице, те хотимичним стављањем Срба као националне групе у ситуацију смишљену на њено делимично физичко уништење.

Алтернативно, Србија је од Суда затражила да Хрватску прогласи одговорном за заверу за почињење геноцида или за то што је пропустила и пропушта да геноцид спречи и казни.

Хрватским властима би Суд, према тужби Србије, због тога требало да наложи да, у складу са својом међународном обавезом, казни геноцид почињен на њеној територији пре, за време и после операције Олуја.

Србија тужбом тражи и да Хрватска "плати пуно обештећење" Србима из Книнске крајине за "све губитке и штете нанете изазване делима геноцида", као и да "успостави неопходне правне услове и безбедну околину за сигуран и слободан повратак" чланова српске заједнице у њихове домове у Хрватској и за нормалан живот уз поштовање свихнационалних и људских права.