Како решити проблем лажних азиланата

Немачко министарство унутрашњих послова саопштило је да је број српских држављана који су прошлог месеца тражили азил у Немачкој удвостручен у односу на септембар. У августу је било 460 захтева, у септембру 1.600 захтева, а прошлог месеца 2.673. У решење проблема требало би да се укључи и Европска унија.

Премијер Ивица Дачић каже да Србија чини све што може да реши проблем лажних азиланата, али да је за то потребно заједничко деловање са земљама Европске уније.

О мерама за смањење броја захтева српски званичници разговараће у уторак са начелником Одељења за Западни Балкан у Министарству спољних послова Немачке.

"Шта сада ми треба да радимо, да имамо специјалне јединице на граници, да видимо да ли сте Ром, Албанац, назад, у ком веку ми живимо", каже премијер Ивица Дачић.

Премијер каже да је неколико хиљада људи враћено са границе, али је проблем што ти азиланти не долазе у Србију, они само прелазе из земље у земљу.

Када нечији захтев за азил буде одбијен, не зна се где азилант одлази, а не сазнаје се ни његов идентитет, јер му је анонимност загарантована.

Потпредседница Владе за евроинтеграције Сузана Грубјешић каже да земље које примају азиланте треба да промене своју политику, скрате процедуру, прогласе Србију сигурном земљом из које не долазе прави него лажни азиланти.

Према њеним речима, те земље би требало и да смање новчане подстицаје, јер људи одавде одлазе из чисто економских разлога.

Број захтева за Шведску, Швајцарску и Белгију се смањује. Повећању броја за Немачку, сматрају српски званичници, погодује и азилантска политика те земље.

Саветник премијера Србије Братислав Чеперковић каже да је неколико покрајина у Немачкој, Хесен и Баварска, одлучиле да током зиме не депортују тражиоце азила на њиховој територији.

"Уставни суд Немачке донео је једну пресуду да Влада повећа износ средстава колико неко у току месеца може да искористи док чека статус азиланта и са 410 евра требало би да се попне на 850 евра", рекао је Чеперковић.

Осим Немачке, где су држављани Србије на првом месту по броју поднетих захтева за азил, главна одредишта лажних азиланата из Србије су Шведска, Швајцарска, Луксембург и Белгија.