НАЛЕД: Влада обавила четвртину посла

Влада Србије је за првих 100 дана обавила четвртину посла, где је највећи напредак остварен у реформи јавних прихода и расхода укидањем 138 парафискалних намета, саопштено је на конференцији о првим резултатима рада владе у организацији Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) и Балканске мреже за истраживачко новинарство (БИРН).

Најмање је урађено у области образовања, а у области здравства акценат је више био на најави измена и процедура него на усвајању конкретних мера, док су у области борбе против корупције изостала стратешка и системска решења иако су обећања била детаљнија и конкретнија него раније, оцењено је на скупу "Сто дана владе: Први резултати".

Четвртина обављеног посла, како су поручили говорници, односи се на испуњавање 46 препорука привредника, а анализа је показала да је до напретка дошло у реформи система пореза на додату вредност, као и делимично код пољопривреде повећањем субвенција и по питању смањивања потрошње.

Истакнуто је и да је неизвесно да ли се напретком могу сматрати предложена решења за професионализацију управљања јавним предузећима.

Члан Управног одбора НАЛЕД-а Ернст Боде истакао је да тренутна друштвена ситуација у Србији није повољна за привлачење инвеститора, али да напредак није немогућ задатак и указао на неопходност друштвених промена.

"Ово је тренутак када треба да се запитамо шта Србија може да понуди што је боље и једноставније од других држава у области инвестиција", рекао је Боде.

Боде је додао да је јавна администрација спора и неприпремљена, да су закони и подзаконски акти неадекватни и да њихова примена захтева велики напор са слабим резултатима, као и да је мешање Владе у економију и даље значајно.

Економиста Центра за слободно тржиште Александар Стевановић истакао је да је нова српска влада хетерогена, а странке имају различите, у неким сегментима дијаметрално супротне програме "што отежава и успорава реформе".

"Има добрих потеза, као што је укидање парафискалних намета јер је порески систем у 2012. био неодољиво сличан пореском систему из 2000", истакао је Стевановић и додао да је Влада избегла да се ухвати у коштац са суштинским проблемима.

Стевановић је оценио да још није примећен довољан замајац и поручио да је сада, на почетку мандата нове Владе, време да она "ради оно што је ружно бирачима", односно да се ухвати у коштац са реформама које су болне и спроведе непопуларне мере.

Асистент на Економском факултету у Београду Саша Ранђеловић истакао је да је образовању мало пажње било посвећено у предизборном периоду, али и након тога и да је све што је урадјено у претходних неколико месеци било у домену фискалне консолидације.

Ранђеловић је указао да се 4,5 одсто БДП у Србији одваја за образовање, што је на нивоу земаља централне и источне Европе, а да свега 0,9 одсто иде на високо образовање због чега нема значајног простора за уштеде, иако се може подићи квалитет и ефикасност образовања.

"У основном образовању постоји релативно велика неефикасност јер 350 наставника нема часове, док 18.000 нема пун фонд. На једног наставника имате девет ученика и то је простор за мрежу уштеда и рационализацију школа", рекао је Ранђеловић напомињући да би требало размишљати о увођењу обавезног средњег образовања. 

Професорка Медицинског факултета у Београду Весна Бјеговић Микановић рекла је да је у експозеу премијера Ивице Дачића здравственој политици дат велики приоритет "али без стратешких опција и нових циљева како да се реши проблем једнаке доступности бесплатних здравствених услуга становништву".

Када је реч о борби против корупције сваки политичар жели да оствари промену у том смеру и остане упамћен по добром, оценио је програмски директор Транспарентност Србија Немања Ненадић, додајући да је мана нове владе што непоступа као тим.

"То је била мана и претходника. Имамо понекад прилично супротне тежње и планове и мислим да на дужи рок не може да опстане читава ствар ако се медјусобно не договоре и одреде след корака које би требало применити", указао је Ненадић.