Скупштина о миграцијама

17.50 - Скупштина завршила распараву о Предлогу закона о управљању миграцијама и започела разматрање измена Закона о лековима и медицинским средствима.

16.38 - Посланици наставили рад. 

15.20 - Одређена једночасовна пауза.

13.25 - Опозициона Демократска странка најавила подршку Предлогу закона о миграцијама. 

10.42 - Предлог закона о управљању миграцијама у име Владе образлаже министарка здравља Славица Ђукић Дејановић.

10.15 - Настављено друго редовно заседање Скупштине Србије. Посланици искористили право да на почетку поставе посланичка питања.

Скупштина Србије расправљала је о Предлогу закона о управљању миграцијама који предвиђа да се Комесаријат за избеглице бави и пословима управљања миграцијама. Предлог је у име Владе образложила министарка здравља Славица Ђукић Дејановић.

Скупштински одбор за Косово и Метохију је одлучио на данашњој седници да предложи парламенту формирање анкетног одбора који би истражио како је трошен државни новац за Покрајину од 2000. године.

Посланици владајућих странака, али и опозиционе Демократске странке, најавили су подршку Предлогу закона о управљању миграцијама, истакавши и да је потребно да Влада учини све у складу са демократским начелима како би решила проблем лажних азиланата.

Образлажући посланицима предложени закон, министарка здравља Славица Ђукић Дејановић рекла је да је једно од најважнијих решења утврђивање нових надлежности Комесаријата за избеглице које ће се односити на област управљања миграцијама.

Министарка је напоменула да је новина и то што ће Комесаријат за избеглице и миграције водити евиденцију о несталим лицима с озбиром да је питање несталих из избегличке популације и међу интерно расељених једна од највећих проблема са којима се годинама Србија суочава.

Према њеним речима, предложени закон уређује и питање доступности и јавности информација које су од значаја за миграциона питања.

"На тај начин омогућено је да се подигне свест јавности о значају миграција, смањи ксенофобија и унапреди толеранција према различитостима", рекла је министарка.

ДС ће подржати тај акт, пошто се, како истичу, ради о проевропском закону.

"Закон можда није идеалан, могао је бити бољи и садржајнији, можда нисмо држава која емигрантима може да понуди боље услове, али ДС ће уважити чињеницу да је ово проевропски закон и вероватно га подржати у дану за гласање", рекао је посланик ДС Јанко Веселиновић у скупштинској дебати о том законском предлогу.

На седници је истакнуто да Влада на сваки начин треба да спречи укидање визне либерализације за грађане Србије, уз оцену да јој је у том послу потребна помоћ ЕУ.

Посланици опозиционих странака су указали да се проблем лажних азиланата на дуге стазе може решити само економским развојем и запошљавањем како би те угрожене и често маргинализоване групе могле наћи услове за опстанак у Србији.

Указујући да се као лажни азиланти углавном апострофирају Роми и Албанци са југа Србије, посланик Коалиције Албанаца прешевске долине Риза Халими рекао је да се законом покушава решити хаотична ситуација, али да се на дуге стазе тај проблем може решити само економским развојем тих подручја.

Одлазак због катастрофалне економске ситуације

Халими је подсетио да су Албанци претходних година у време сукоба на Косову и Метохији и на југу Србије тражили и углавном добијали и политичке азиле у земљама ЕУ, али да је сада јасно да се ситуација изменила, па је сада катастрофална економска ситуација разлог за одлазак из земље.

Донка Бановић из ДСС-а је указала да је ЕУ та која може много ефикасније од Србије да спречи лажне азиланте у намери да користе бенефите у земљама Уније, тако што ће Србију ставити на списак сигурних земаља, па лажни азиланти не би имали мотив да одлазе у те земље, јер би знали да ће бити враћани у року од 48 сати.

Уз најаву да неће подржати предлог закона, посланици ЛДП-а су указали да у Србији постоје две врсте имиграната - високо образованих и оних најсиромашнијих, као и да је најефикаснија контрола миграције запошљавање, али да влада по том питању још ништа није учинила.

Посланици УРС-а су нагласили да се најбољи резултат на решавању проблема лажних азиланата могу постићи уколико Србија и ЕУ на томе буде заједно радиле, као и да би земље Уније допринеле решењу проблема када би Србију ставиле на листу сигурних земаља.

Уз констатацију да Србија треба да учини све како би се проблем лажних азиланата решио, али свакако не избацивањем из аутобуса, посланици СПС-а су нагласили да су свесни да се пре свега ради о економском проблему које зависи од економских могућности земље.

Посланици СНС-а и ДСС-а су покренули питање имовине Срба који су прогнани из Хрватске, па су тако напредњаци предложили Влади Србије да од Хрватске затражи решавање имовинских, грађанских и других стечених права Срба који су избегли или су прогнани из те земље.

Напредњак Марко Атлагић сматра да би српска влада требало да инсистира да Хрватска законским решењима омогући враћање станова или њихов откуп, као и кућа које су Србима на незаконит начин одузете.

Како је навела Влада у Предлогу закона, према броју до сада усвојених захтева за азил, процењује се да је потребно обезбедити додатна два милиона динара на годишњем нивоу за смештај лица којима је признато право на уточиште, као и додатних 500.000 динара за обуку оних који обављају послове од значаја за управљање миграцијама.

Седница парламента на чијем дневном реду су Предлог закона о амнестији, потврђивање неколико споразума, као и избор Савета гувернера Народне банке Србије, почела је 23. октобра, али је прекинута како би парламент расправљао и усвојио закон о преузимању имовине и обавеза проблематичних банака.