Скупштина спасава депозите

20.58 - Скупштина завршила начелну дебату о Предлогу закона о преузимању имовине и обавеза одређених банака ради очувања стабилности финансијског система Србије.

17.19 - Посланици наставили расправу о банкарском закону.

16.42 - У парламенту одређена краћа пауза. Расправа је прекинута због дима на галерији скупштинске сале.

15.20 - Посланици наставили рад. 

14.04 - У Скупштини одређена једночасовна пауза. 

11.55 - Пошто је кворум утврђен, парламент започео расправу о Предлогу закона о преузимању имовине и обавеза одређених банака ради очувања стабилности финансијског система Србије.

10.20 - Због недостатка кворума, потпредседница Скупштине Весна Ковач одложила почетак седнице за 11.30.

Скупштина Србије завршила је начелну дебату о Предлогу закона о преузимању имовине и обавеза одређених банака ради очувања стабилности финансијског система Србије. Посланици ће у петак, 26. октобра, разматрати амандмане, након чега би о том закону требало и да гласају.

Спасавајмо шта се спасити може, рекао је пред посланицима министар финансија и привреде Млађан Динкић и нагласио да је Агробанка највећи финансијски скандал у историји Србије.

Претрпљени губитак је најмање 600 милиона евра, што је последица пропуста бивше власти. Закон је предложен по хитном поступку, јер би већ у понедељак Нова Агробанка банкротирала при исплати штедних улога. Слична судбина чека и Развојну банку Војводине, где је такође ненаплативо 75 процената кредита.

"Спремили смо спасилачку операцију која гарантује спасавање свих депозита грађана, свих општина које имају депозите у обе ове банке. Не улазим у то зашто Београд држи депозите у Развојној банци Војводине, а зашто Војвидина Шуме држе депозите у Агробанци. Ми хоћемо све да спасимо", рекао је Динкић у Скупштини. 

Министар финансија и привреде поручио је да је Предлог закона о преузимању имовине и депозита одређених банака ради очувања стабилности финансијског система Србије изнуђена последица огромних пропуста државних органа у претходном периоду, пре свега Народне банке Србије и Министарства финансија.

Динкић је подсетио на извештај НБС о контроли Агробанке из 2011. године, када је утврђено да ова банка има капитал од свега шест уместо 150 милиона евра, колико је потребно за пословање, а да је друга контрола показала да банка чак и нема позитиван капитал, већ губитак од 300 милиона евра.

Министарство финансија је у прошлом сазиву требало да донесе овакав закон о којем ми причамо данас, оценио је Динкић и додао да је, уместо тога, направљена нова банка за посебне намене, у коју је убачено 90 милиона евра.

Према његовим речима, то је било стање које смо затекли када је формирана ова Влада Србије, рекао је Динкић и нагласио да у "Новој Агробанци" има 250 милиона осигураних депозита, а половина доспева на наплату следеће недеље у такозваној Недељи штедње, што је скоро 125 милиона евра.

Динкић је додао да је Агробанка прошле године давала изузетно високе камате за штедњу, од шест до седам одсто, а сада Нова Агробанка не би могла то да исплати јер има неколико десетина евра ликвидних средстава.

Динкић: Штедњу у сигурне банке

Министар је саветовао грађанима да штеде у сигурним банака, а не онима које дају високе камате.

Желимо да донесемо овај закон и осигуране и неосигуране депозите пренесемо у заинтересовану банку, а то је "Поштанка штедионица", рекао је Динкић.

Према његовим речима, "најгори кредити, необезбеђени, политички мотивисани кредити" давани су 2010. и 2011. године, па је банка потпуно уништена за две године.

"Уколико закон буде усвојен у петак", рекао је он, за суботу је планирана седница Владе Србије на којој би био потврђен уговор о преносу свих депозита "Нове Агробанке", односно 250 милиона осигураних и више 150 милиона евра неосигураних депозита.

Динкић је прецизирао да ће "Поштанска штедионица" бити обезбеђена одговарајућим средствима за осигурање.

Он је нагласио да ће бити уложено 250 милиона евра у готовини из Агенције за осигурање депозита, 85 милиона евра од обвезница које је емитовала прошла Влада, као и 65 милиона евра наплативих кредита.

Опозиција против закона

Посланик ДС-а Борислав Стефановић оценио је да је предложени закон о преузимању имовине и обавеза проблемтичних банака још један експеримент министра Динкића.

Стефановић сматра да је Динкић покушава да на нетранспарентан и арбитраран начин одређује које ће се банке спајати, а које гасити и додао да је то улога Народне банке Србије.

Посланик Либерално-демократске партије Зоран Остојић рекао је да је Предлог закона "опасан преседан", који уводи правно насиље у систем, несигурност и неће допринети побољшању амбијента за страна улагања.

Остојић је рекао да је ово посебан специјалан закон за један случај, "Агробанку", али он отвара могућност да се овакве трансакције обављају и у будућности.

"Не можемо бити за закон који мора да се донесе због тешких пропуста државних органа, пошто нисмо учествовали у њима, али ви то морате, јер сте били део тих државних органа", истакао је Остојић.

"Стара 'Агробанка' је била само 20 одсто у власништву државе, а 80 одсто у рукама приватног капитала", подсетио је Остојић.

Како тврди Остојић, приватни акционари су имали план за санацију старе "Агробанке", али су их представници државног капитала "минирали" и нису били у прилици да представе тај план, па ће сада на арбитражи да захтевају свој новац.

"Не говорим само о значајним акционарима старе Агробанке из Словеније, чланице ЕУ, него читам ових дана и неких шведских инвестиционих фондова у којима је чак и садашњи шведски министар иностраних послова изгубио паре", каже Остојић.  

Динкић је узвратио да се нису одлучили за стечај, јер би 250 милиона евра осигураних депозита било потпуно обештећено, али би пропали неосигурани депозити, око 111 милиона евра, међу којима су депозити и локалних самоуправа, града Београда и тако даље.

"Приватни акционири били су одговорни за 80 одсто власништва пре него што је држава направила пропуст. Државу је требало да контролише Скупштина акционара и они сада трпе последице своје грешке", објаснио је Динкић.

Посланик Демохришћанске странке Србије Олгица Батић поручила је да неће гласати за тај закон, напомињући да је противуставан и да Министарство финансија преузима овлашћења НБС, док је Динкић рекао да је овај закон написан у сарадњи са централном банком.

Са Батићевом се сложио и њен колега из Савеза војвођанских Мађара Золтан Пак, који је рекао да постоје још једна или две банке које су упропашћене политичким одлукама и лошим пласманима.

"Закон може да буде бомба у нашем правном систему и отвара могућност да се арче државна средства. Држава се показала да није добар газда када је реч о Агробанци и Развојној банци Војводине", рекао је посланик ДСС-а Дејан Михајлов.

Сличан проблем у Развојној банци Војводине

Министар Динкић рекао је да неколико банака које су заинтересоване да преузму депозите проблематичних банка, нагласивши да сличан проблем постоји и са Развојном банком Војводине.

Покрајинска власт не жели овакав потез, већ желе докапитализацију од 150 милиона евра и њихов захтев је стигао у Министарство финансија, додао је Динкић.

Динкић сматра да је то "сулудо чинити" са банком која има 75 одсто ненаплативих кредита, због чега је замолио покрајинског премијера Бојана Пајтића и покрајинског секретара за финансије да промене мишљење.

"Они могу да емитују обвезнице у износу од 15 милијарди динара и тако обезбеде потребан ниво капиталне адекватности, али то је погрешно и далеко је јефтиније да и "Развојна банка Војводине" пренесе депозите", рекао је Динкић.