Посланици о амнестији и заштити података

18.14 - Скупштина завршила рад. Посланици ће сутра разматрати Предлог закона о преузимању имовине и обавеза банака ради очувања стабилности финансијског система Србије.

17.20 - Скупштина Србије завршила начелну расправу о Предлогу закона о амнестији и започела дебату о допунама Закона о заштити података о личности.

15.30 - Потпредседница Скупштине Србије Весна Ковач сазвала за сутра у 10 сати нову седницу парламента на којој ће се разматрати Предлог закона о преузимању имовине и обавеза одређених банака.

12.52 - Закон о амнестији је по свим стандардима Европе и представља акт милосрђа Владе, а не само политичке воље, рекао посланик Јединствене Србије Петар Петровић.

12.42 - Посланик ЛДП-а Бојан Ђурић рекао да Закон о амнестији није системско решење и оценио да ће последиcе бити штетне по правду и поредак. Прича о правној реформи остаје на маргини, рекао Ђурић.

11.25 - Промена Закона о амнестији побољшаће положај осуђених лица, рекао министар правде Никола Селаковић образлажући Предлог закона. Подсетио је да у затворима има скоро 3.900 људи више од дозвољених капацитета.

10.27 - Друга седница јесењег заседања Скупштине Србије почела посланичким питањима.

Скупштина Србије почела је нову седницу јесењег заседања, на чијем дневном реду је 10 аката. Током данашњег дана посланици су расправљали о предлогу Закона о амнестији и допунама Закона о заштити података о личности. Парламент ће сутра, на посебној седници, расправљати о Предлогу закона о преузимању имовине и обавеза банака, због чега ће друга редовна седница бити прекинута.

Образлажући Закон о амнестији, министар правде Никола Селаковић рекао je да ће од 8.000 осуђених бити пуштено 3.600, од којих 1.100 одмах по ступању закона на снагу. Селаковић је објаснио да ће на слободу бити пуштени осуђени на казне до три месеца, а да ће казна бити преполовљена осуђенима на казну од три до шест месеци затвора.

Остале казне биће умањене за четвртину, осим у случајевима осуђених за најтежа кривична дела, са казнама од 30 до 40 година, као и за кривична дела организованог криминала, радњи против полних слобода, тежег облика породичног насиља и друго, објаснио је министар правде.

Казне ће, такође, бити умањене за четвртину старијима од 70 година, због хуманих разлога.

Када је реч о уштедама, доношењем закона буџетски трошкови смањили би се непосредно за 127 милиона динара, односно 800 милиона дугорочно, рекао је Селаковић. Селаковић је нагласио да је амнестија опште прихваћен принцип и да је примењују сва савремена законодавства.

"Капацитети наше Управе за извршење кривичних санкција су 7.500 лица, а у њима је на издржавању казне 11.375 људи", рекао је министар Селаковић и подсетио да се у Србији последња амнестија догодила у фебруару 2001. године.

Посланик Српске напредне странке Владимир Цвијан нагласио је да опозиционе странке не треба да плаше грађане да ће усвајањем Предлога закона о амнестији, убице шетати улицама Србије, јер се то неће десити.

"Хајде да не ширимо бесмислени страх међу грађанима да ће убице да шетају улицама", поручио је Цвијан у Скупштини Србије одговарајући на критике опозиције, међу којима је и она коју је упутила Снежана Маловић, посланик ДС-а и бивша министарка правде, да ће такав закон омогућити амнестију и за Андрију Драшковића, Сретена Јоцића, Уроша Мишића, Луку Караџића.

Цвијан је нагласио да предложени закон неће омогућити да убице изађу на слободу и да грађани немају разлога да се плаше да ће криминалци шетати улицом.

Он је рекао да ни они који су примали мито неће бити амнестирани, осим ако немају више од 70 година и истакао да ће ступањем на снагу закона бити пуштени на слободу само они који су осуђени на три месеца, што је кривично дело попут ношења ловачке пушке на погрешан начин, док ће онима који су осуђени на три до шест месеци казна бити преполовљена.

Подршка допунама Закона о заштити података

Допуне Закона о заштити података о личности, које би требало да омогуће да комунална предузећа уз редовне уплатнице шаљу и уплатнице у хуманитарне сврхе, ујединиле су странке у Скупштини Србије, чији представници углавном најављују подршку том законском решењу.

Допуне Закона предложио је посланик Демократске странке Срђан Миковић, на иницијативу Епархије рашко-призренске, која је указала да има проблема у прикупљању помоћи за народне кухиње на Косову и Метохији.

Подршку Закону најавили су Уједињени региони Србије, Нова Србија и Демократска странка, Српска напредна странка је најавила да ће закон подржати уколико је у складу са међународним стандардима и законодавним системом Србије, а Демократска странка Србије и посланичка група СПО-ДХСС сматрају да предложени акт треба поправити амандманима.

Предлагач законског решења Срђан Миковић навео да је задовољан како су његове колеге у парламенту расправљале о том акту, а посебно тиме што су га једногласно подржала три надлежна одбора - за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, за уставна питања и законодавство и за европске интеграције.

Миковић је рекао да се њиме укида забрана да "Инфостан", "Електродистрибуција" и друга комунална предузећа, уз редовне, шаљу и уплатнице за хуманитарне сврхе, оценивши да ће се на тај начин знатно олакшати хуманитарни рад.

Посланик СНС Владимир Цвијан је навео да је тој посланичкој групи драго што се наведено законско решење нашло пред парламентом и истакао да предлагач закона има пуну подршку СНС.

Посланик ДСС-а Милица Војић Марковић је истакла да тај предлог треба усвојити што пре, јер ће људи на КиМ добити бар један оброк и поручила да та странка неће бити препрека његовом усвајању, али да би било добро да се амандманима спрече могуће злоупотребе. И у СПО - ДХСС сматрају да је предлог начелно добар, али да се може још поправити амандманима.

Одбор за подржао прописе

Допуне Закона о заштити података о личности и Предлог закона о управљању миграцијама подржане су у начелу на седници скупштинског Одбора за европске интеграције.

Предлогом допуна закона о управљању миграцијама предвиђено је да надлежност Комесаријата за избеглице буде проширена и на управљање миграцијама и помоћи азилантима, а биће формирана и јединствена база података о миграцијама коју ће моћи да користе сви државни органи који се баве том делатношћу.

Комесар за избеглице Владимир Цуцић рекао је на седници Одбора да ће усвајањем Предлога закона о управљању миграцијама бити знатно побољшан положај Србије и додао да се више од пет година чека да тај пропис буде усвојен.

Поводом несугласица о новом распореду седења у посланика у скупштинској сали, председник Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања Зоран Бабић рекао је да се нада да ће се са опозиционим ДС-ом постићи компромис о том питању.

Бабић је навео да је предложено да посланици најјаче странке у власти седе у левом делу скупштинске сале гледајући из угла председавајућег, а највећа опозициона странка на десној страни.

Члан одбора из ДС-а Јанко Радаковић рекао је да посланици те странке не желе да седе на местима на којима су раније седели посланици Српске радикалне странке, која на мајским изборима није прешла цензус за улазак у Скупштину.