Неразвијени крајеви без посланика

У актуелном сазиву Скупштине Србије, две трећине општина нема своје представнике. Изборна правила су таква да кандидатима из малих општина, најчешће неразвијених, није лако да стигну до посланичког места. Тако на пример, Гаџин Хан, Црна Трава, Пландиште, Мионица, Баточина, у групи су од 13 општина које, од увођења вишепартијског система, нису ни имале представнике у Скупштини.

Како да се решавају проблеми грађана у малим срединама, када нема посланика који би пред скупштином препричао како се у његовом крају живи. То се може чути у скоро две трећине локалних самоуправа које су у овом сазиву парламента остале без свог представника, па и у Параћину.

"Било би много боље да бирамо посланика рецимо из Параћина, да тај човек буде нама директно одговоран као грађанима за кога смо гласали, да он зна наше проблеме и да можемо да га држимо за реч када је дао предизборна обећања  да ће гласати у Скупштини онако како је интерес нас који живимо у тој крају, а не у интересу које има његова политиичка странка или та политичка елита коју он заступа", сматра Саша Пауновић, председник општине Параћин.

Као неписано правило, без посланика, после сваких избора, остану неразвијене општине које предњаче по незапослености, нерешеној инфраструктури. Међутим, кратких рукава остали су и Горњи Милановац, Бор, Смедеревска Паланка, Рума, Ковин, Кула.

А управо се од посланика очекује да као члан парламента закуца на многа врата, брже закаже састанке и покрене важне иницијативе.

"Слажем се да би било добро да свака општина буде представљена, али када поредите број општина онда видите да је то апсолутно неногуће, посебно како ће различите политичке странке да се договоре из које општине да имају посласланике, па онда да повећавамо број посланика, а ми хоћемо да смањимо број посланика", рекао је Александар Вучић, потпредседник Владе. 

Према његовим речима, то није довољно озбиљно и није довољно реално.

На уштрб демокртатских принципа, изборни закон странкама је омогућио да, кад праве селекцији кандидата за врх изборне листе, не гледају карту Србије.

Ђорђе Вуковић из Цесида каже да је наш изборни систем или наш представнички систем направљен тако да ми имамо у Скупштини представнике странака а не представнике грађна то је тај први и основни ипроблем.

"Самим тим што јесу представници странака дакле не води се превише рачуна о томе из ког краја они долазе, да ли имају ту једну регионалну димензију или географску покривеност", каже Вуковић. 

Рачуница је проста. Око милион и по бирача - без личности која у парламенту може да говори о њиховим заједничким свакодневним проблемима.

Део стручне јавности предлаже измену изборног законодавства или, бар за почетак, промену праксе у партијама које углавном делегирају посланике из великих урбаних средина. У овом скушптинском сазиву из Београда је 96 посланика.

Посланица УРС-а Ана Новаковић демантовала је преко информативне службе Народне скупштине информацију да општина Ковин нема посланика, како је наведено у овом тексту.

"Општина Ковин има представника у народној скупштини Србије, Ану Новаковић, изабрану са посланичке листе Уједињени региони Србије", наводи се у писму.

Извињавамо се читаоцима и госпођи Ани Новаковић.