Амбасадор Вилхелм: Не говоримо о признању

Нови амбасадор Савезне Републике Немачке Хајнц Георг Вилхелм, у интервјуу за РТС, каже да није добро протумачено да Немачка од Србије тражи да призна независност Косова, како би себи отворила пут ка Европској унији.

Током посете РТС-у и упознавања са Јавним медијским сервисом Србије, његовом улогом и изазовима са којима је суочен, немачки амбасадор је појаснио изјаве високих функционера Немачке да би од Србије требало тражити признање Косова и споразум о добросуседским односима.

Недавно су велику медијску пажњу у Србији привукла иступање неких немачких званичника и у Европском парламенту и у самој Немачкој да ће некада у будућности пред Србију бити стављен захтев да призна независност Косова у замену за чланство у Европској Унији. Касније је уследила исправка да није реч о признању већ о нормализацији односа. Можемо ли да још једном појаснимо, шта тачно жели Немачка?

- Драго ми је што имам прилику да одговорим на ово питање јер је било много лошег тумачења и неразумевања. Нико не говори о признању. Не само у Немачкој, већ и у целој Унији, нико не говори о признању независности већ о нормализацији односа између Београда и Приштине. Под тим подразумевамо да Србија и Косово треба да имају добре суседске односе као и све остале земље. Такође је погрешно протумачено да ће Немачка тражити да се склопи споразум о нормализацији пре него што почну преговори о придруживању. Ни то није тачно. Још није одлучено шта треба да се деси пре почетка преговора али свакако није идеја да до споразума мора да дође већ пре њиховог почетка.

А када се тај споразум буде потписивао, шта у њему треба да пише, шта бисте ви желели да се договори, како по мишљењу Немачке конкретно изгледају ти добросуседски односи?

- То је тешко рећи. Очито, оно што се тражи је реалност. Желели бисмо пстепено укидање тзв. паралелних структура Србије на северу Косова. Није добро да Србија тамо има паралелне структуре. Ахтисаријев план даје велику аутономију северу Косова али није добро да Србија има паралелне структуре у школама, општинама и полицији. То је један од наших услова, да се те структуре, корак по корак, укину.

Шта мислите о предлогу Београда, и корацима које већ предузима, да се преговори са Приштином подигну на виши политички ниво?

- То је веома добар развој догађаја. Знате да ће госпођа Ештон, високи представник Уније, лично учествовати у преговорима. Ако ће, као што чујемо, вероватно господин Дачић водити делегацију Србије, надамо се да ће то довести до некаквог договора Београда и Приштине.

Рекли сте да потписивање споразума Београда и Приштине неће одложити почетак преговора о придруживању Унији, али да ли датум почетка преговора могу да одложе избори у Немачкој. У Србији постоји бојазан да би то могло да се деси јер проширење Уније, у светлу кризе у Грчкој и еврозони, није популарна тема у предизборној кампањи па би могло да се деси да немачки политичари одлуку о датуму одложе за неко време после избора.

- У праву сте. Не само у Немачкој већ и у целој Европи дошло је до одређеног замора од проширења. Кад сте усред кризе, не размишљате о новим стварима већ покушавате да консолидујете оно што имате. Ипак, постоји широк консензус не само у Немачкој већ ван ње, да процес заокруживања Уније није завршен док у њу не уђе и Србија. Зато не мислим да ће бити озбиљних препрека за добијање датума преговора. Истина је да имате пример Турске која преговара о чланству већ веома, веома дуго али то је компликована прича и због религије и због тога што је Турска јако велика земља. Постоји консензус да србија ребада постане чланица Уније и то што је пре могуће.

Ових дана узаврело је и питање људи из Србије који траже азил у Немачкој. Неки званичници владајуће демохришћанске партије и неки регионални министри у Немачкој тражили су да Немачка Србију и Македонију или скине са беле шенгенске листе или да се убрзају процедуре решавања захтева за азил. Колико је озбиљна могућност да Србија изгуби свој безвизни режим са Европском унијом?

- Да, нажалост, број азиланата је алармантан. Број азиланата из Србије се повећава не само у Немачкој већ и у другим земљама Европе али не мислим да постоји права намера да се враћамо у прошлост и Србима уводимо визе. Наше министарство пажљиво прати ситуацију али ја се надам да ће Србија задржати безвизни режим и да нећемо уводити визе. То би нанело велику штету Србима који заиста цене то што могу без чекања и слободно да путују по Европи.

А нашкодило би и нашим економским односима, који иначе нису лоши. Немачка је наш други партнер по извозу, четврти по увозу а укупна трговинска размена прошле године је била милиарду и шесто милиона долара. Ове године мање, а нештос у опале и инвестиције. Мислите ли да можемо да одржимо цифре из претходних година?

- Да. Као што знате, овде сам тек четири недеље али успео сам да разговарам са многим немачким послловним људима. Био сам изненађен колико су они оптимистични. Желе да повећају и повећавају инвестиције у Србију. Пре две недеље, велика компаније Бош је поставила камен темељац за нову фабрику брисача за аутомобиле. И данас, у Бајиној Башти, отварамо трећи блок хидроелектране у који смо уложили. Поменули сте да смо други, односно четврти партнер Србије по увозу и извозу али мени кажу да смо највећи трговински партнер Србије.

Да, од свих чланица Европске уније.

- И највећи смо донатор Србије. Од 2000. године дали смо милијарду и по евра. Дакле, имамо снажне односе са Србијом и желимо да тако и наставимо.