Пресуда МСП допринела би помирењу

Директор Информационо-документационог центра "Веритас" Саво Штрбац изјавио је да је завршена прва фаза по питању међусобних тужби Србије и Хрватске за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу (МСП) и оценио да би најбоље решење за оба народа било да се, уместо повлачења тужби, одржи суђење и донесе пресуда.

Гостујући у дневнику Радио-телевизије Србије Штрбац, који је члан стручног тима задуженог за заступање Србије пред МСП, објаснио је да је 30. августа Хрватска доставила одговор на српски одговор на тужбу чиме је завршена писана фаза обраћања странака суду.

"Суд сада треба да закаже рочиште на којем ће са обе стране да договори почетак главног претреса и шта ће се све на њему радити, односно какви ће се докази извести и колико ће цео поступак трајати", рекао је Штрбац.

Он је додао да тим Србије ради "пуном паром", иако постоји могућност да обе стране у сваком тренутку одустану од тужби, али сматра да би најбоље решење за српски и хрватски народ било одржавање главног претреса и доношење пресуде МСП.

"Дугорочно гледано, Срби и Хрвати би требало да се помире и том помирењу би највише допринела пресуда суда у Хагу, каква год она била. Владе би требало само да се потруде да се та пресуда, каква год она била, поштује", рекао је Штрбац.

На питање да прокоментарише недавну изјаву хрватске министарке спољних и европских послова Весне Пусић која је рекла да тек после решења питања несталих измеду Србије и Хрватске може да буде разматрано питање сарадње и повлачење међусобних тужби за геноцид, Штрбац је истакао да Србија има скоро дупло више несталих особа од Хрватске у рату од 1991. до 1995. године.

"Напад је најбоља одбрана. Испада као да Србија није заинтересована за проблем несталих, а заправо последње две године управо Хрватска не заказује састанке комисија. Хрватска је МСП доставила списак 1.024 нестале особе, док ми имамо 1.995 несталих, дакле скоро дупло више", рекао је Штрбац.

Он је објаснио да је реч о жртвама које су страдале од 1991. до 1995, од којих је 33 одсто из 1991. године.

"Највише жртава је из прве и последње ратне године. Код 'Веритаса' имамо 516 регистрованих гробних места, а Хрвати признају пола од те бројке. И то се већ годинама после рата не ексхумира. Хрвати постављају ствар да док њима Србија не открије где је њихових хиљаду жртава, они не могу да ексхумирају позната гробна места, што је потпуно погрешно", закључио је Штрбац.