Прекобројне агенције

Једно од најчешће понављаних предизборних обећања било је решавање проблема превеликог државног апарата и велике јавне потрошње. Влада Србије требало би сутра на редовној седници да расправља о укидању неких агенција, фондова и дирекција.

Два месеца након након формирања Владе направљен је први корак. Министарство финансија и привреде на седници Владе дало је предлог за гашење 20 регулаторних тела, органа и организација, седам за спајање и шест за разматрање. Одговор и своје мишљење, на основу чега ће Влада донети коначну одлуку, требало би да дају ресорна министарства.

Министар за спољну и унутрашњу трговину Расим Љајић каже да су већ предложили спајање Ратела и Републичке агенције за поштанске услуге, јер је реч о две агенције са сличним надлежностима, али које нису исте.

"Сасвим је сигурно да у оквиру једне агенције могу задовољавајуће да обављају послове које су до сада обављале", каже Љајић.

Чак пет тела налази се под окриљем Министарства рада. Спорна тела која спадају у овај ресор јесу Завод за социјално осигурање и Републички завод за социјалну заштиту, Агенција за мирно решавање радних спорова, Управа за безбедност и здравље на раду и родну равноправност. У том министарству сагласни су са гашењем тек једног тела.

Државни секретар Министарства рада Драги Видојевић каже да у том министарству сматрају да Завод за социјално осигурање има разлога и основа да се угаси и да више не постоји.

"Ради се о преплитању надлежности које он врши са Министраством рада, запошљавања и социјалне политике са једне стране и са два завода – Заводом за пензијско и инвалидско осигурање и Републичким заводом за здравствено осигурање", каже Видојевић.

Министарство саобраћаја, како најављују, тражиће одлагање формирања Агенције за луке, и преузимање послова агеције за водне путеве и њене послове.

На списку за гашење нашао се и Завод за проучавање културног развитка. У тој установи сматрају да је реч о грешци.

"Не испуњавамо ниједан од критеријума који се траже, нити смо агенција нити тело. Средства која би се уштедела, када би се догодило то што Влада предлаже, јесу један посто од укупног, каже директор Завода за проучавање културног развитка Александар Лазаревић.

Осим преклапања у делокругу са ресорним министарствима и раније формираним органима, спорно је и трошење новца. Засад, међутим, у министарствима не могу да дају тачне процене колико ће се смањењем администрације уштедети у буџету.

"У првом тренутку то неће бити виђено, јер ми те људе који су запослени у овом једном заводу нећемо оставити на улици", каже Видојевић.

"Ми морамо да направимо систем који је примерен економској снази државе у овом тренутку. Директори многих од тих агенција имају веће плате него што има председник државе. Имате једну потпуну аномалију да су сви бежали и трчали да се запосле у агенцијама", каже Љајић.

Највећа уштеда у државној каси, заправо се може очекивати управо на зарадама, јер је министар финансија Млађан Динкић најавио да ће бити лимитиране на максималних 190.000 динара.