Усвојен Закон о ванпарничном поступку

Посланици Скупштине Србије усвојили су у целини измене Закона о јавном бележништву и допуне Закона о ванпарничком поступку. 

Допуне Закона о ванпарничком поступку једногласно је подржало 135 посланика. Измене Закона о јавном бележништву подржала су 132 посланика, три посланика нису гласала. Није било уздржаних ни посланика који су гласали против. Тиме је одложена примена Закона о јавном бележништву за 1. март 2013. године.

Претходно је завршен претрес амандмана на предложене измене закона о ванпарничном поступку и јавном бележништву.  

На допуне Закона о ванпарничном поступку поднето је девет амандама, а на измене Закона о јавном бележништву један амандман.

Предложене измене Закона о ванпарничном поступку решиће проблем "правно невидљивих" особа у Србији, у којој званично 6.500 људи није уписано у матичне књиге, а њихов реалан број достиже и цифру од око 20.000, поручили су посланици СНС, који очекују да ће измене бити усвојене великом већином. 

За разлику од СНС, који наглашава да је у питању "максимално једноставан" закон, који ће омогућити "правно невидљивим" особама да се бесплатно упишу у матичне књиге рођених, посланици појединих опозиционих странака поново су, као и у начелној расправи, указали на могућност злоупотреба и корупције. 

Пошто су посланици опозиције указали на неколико примера у којима може доћи до злоупотребе, а један од њих је и могућност лажног сведочења, Владимир Цвијан је одговорио да то не представља проблем, јер ће у том случају против њих бити покренут кривични поступак и "попиће пет година затвора".

Цвијан је објаснио да ће они који нису уписани у матичне књиге рођених моћи, са овереним документима, да дођу у суд где ће бесплатно обавити процедуру уписивања у матичне књиге. 

Усвајањем предложених измена би се, према Цвијановом мишљењу, исправио међународни проблем на који, како је додао, више од 10 година указују међународне организације и заштитник грађана Саша Јанковић.

Према његовим речима, усвојена су четири амандмана који су поднети на предложене измене, који се углавном односе на техничка питања и рокове за издавање докумената.

И посланици ДСС-а су били међу онима који су указали на могуће злоупотребе, па су амандманом тражили да се не ограничава право суда да на рочиште позива и друга лица поред предлагача и лица чије се рођење доказује одредбом да су неопходна два сведока. 

"Зашто није омогућено суду да позива она лица за која сматра да би њихово сведочење могло да допринесе утврђивању чињеница? Шта се дешава ако оба сведока свесно лажно сведочи?", питања су Милице Радовић из ДСС-а.

Опозиција је и у начелној расправи указала на могућност злоупотребе, пре свега, од имиграната и особа с криминалним досијеима, које би у случају уписа у матичне књиге могле да добију и држављанство, пасош и друга документа Србије.  

Срђан Миковић из ДС-а саопштио је да посланици те странке подржавају предложене измене Закона о ванпарничном поступку, уз напомену да је такав текст у скупштинску процедуру крајем јануара упутила претходна влада, али да он због избора није стигао на дневни ред. ДС, према његовим речима, подржава предлог закона, будући да он није суштински другачији од предлога претходне владе. 

Скупштина враћа 300 милиона динара

Административни одбор Скупштине Србије утврдио је предлог ребеланса буџета републичког парламента за ову годину, којим највише законодавно тело у државну касу враћа 300 милиона динара.

"Триста милиона динара је уштеђено на позицији изборних активности", објаснила је Јана Љубичић, генерални секретар Скупштине, на седници тог радног тела. 

Првобитни буџет Скупштине био је око 3,3 милијарде динара, а након расписивања и председничких избора парламент је за те трошкове из буџетске резерве добио још 600 милиона. Међутим, тај новац није у потпуности потрошен, па се тако у буџет Србије враћа 300 милиона.

Љубичићева је објаснила да је тако укупан буџет Скупштине за ову годину био око 3,9 милијарди динара, а предложеним ребалансом тај буџет износи око 3,6 милијради динара. 

"Није неопходно наставити рад на фасади с обзиром на то да су текуће поправке зграде и одржавање у овом моменту битније", рекла је Љубичићева.

Пошто су поједини чланови Одбора на седници указали да заправо Скупштина није направила уштеде, већ Републичка изборна комисија и то од средстава  које је накнадно добила након расписивања председничких избора, који првобитно нису били предвиђени буџетом за ову годину, Љубичићева је новинарима, након седнице Одбора, објаснила да је буџет РИК-а део скупштинског буџета.

Она је напоменула да РИК није самостално правно лице и да зато буџет те комисије припада парламенту и позвала и друге државне органе да прате тренд Скупштине и да сами штеде у време економске кризе. 

Председник Одбора Зоран Бабић је нагласио да је ребаланс буџета у складу са временом у коме се Србија налази.