Полемика о промени Устава

Питање да ли Србија може напред са старим Уставом или се највиши правни акт мора мењати, тренутно је једна од најактуелнијих тема у стручној и политичкој јавности.

Дебата је поново покренута одлуком Уставног суда Србије да оспори делове статута Војводине, али и коалиционим споразумом и циљевима нове владе, међу којима су децентрализација и регионални развој.

Изричито против промене Устава су ДСС и радикали, а подељена стручна јавност шаље супротне поруке - од оних да је Устав превазиђен и централистички, до оних да је Устав из 2006. године последња брана цепању Србије.

До сада је тумачење седме тачке коалиционог споразума дао једино лидер УРС-а. Прецизирао је да то значи обавезу свих партнера у новој Влади за отварање јавне расправе о промени Устава у погледу регионализације и даље децентрализације земље.

То је неопходно сматра Млађан Динкић, јер је Устав централистички и кочи развој региона и локалне самоуправе по европским стандардима. Тако мисли и неки правни стручњаци.

"Србија је једна тешко централизована држава, једна држава чија централизација иде дотле, да ако живите у Београду, а неко други живи у неком другом месту отприлике изгледа као да уопште не живите у истој држави и то је апсолутно неприхватљиво и неоправдано",  сматра професорка грађанског и процесног права Весна Ракић Водинелић.

Експерти Демократске странке Србије за уставно право одбацују такве ставове.

"Земља која има две аутономне покрајине и доста развијену децентрализацију, може бити све само не централистичка земља, а Устав који то дозвољава може бити све само не централистички," каже потпредседник ДСС-а Милош Јовановић.

"Устав представља најсолиднију најчвршћу брану даљој дезинтеграцији земље, а када је у питању КиМ и Војводина, то смо видели одлуком Уставног суда Србије, дакле Устав из 2006. године је једини гарант сваке кохезије Србије", објашњава Јовановић.

Док Весна Ракић Водинелић инсистира да осим децентрализације реформа устава мора да обухвати и промену изборног ситема, али и измену преамбуле, Јовановић поручује да је опасно мењати Устав, јер се тако руше државни, национални и интереси грађана Србије.

"Они који хоће да промене Устав желе заправо да суштински промене две ствари. Занима их да избаце Косово из преамбуле и занима их да накарадном правном логиком ускладе Устав са статутом тако што ће променити Устав, а не Статут Војводине", тврди Јовановић.

Весна Ракић Водинелић каже да не постоје озбиљни покрети који сматрају да сада Војводина треба да буде посебна држава, јер оно што је потребно јесте да се успостави једна права регионална аутономија какву Војводина, по свом историјском, културним, политичким па и правним посебностима заслужује. Међутим, како је рекла, то реално место Војводине није изван Србије. 

Устав Србије није лако променити. Предлог могу да покрену председник републике, Влада, трећина посланика или 150.000 грађана, па онда да то подржи две трећине посланика.

Делови Устава који се односе на преамбулу, уставне принципе, људска права и слободе, ванредно стање, организацију власти захтевају изјашњавање на референдуму.