Департизација главни задатак

Једна од главних тачака коалиционог споразума јесте департизација, односно да ће се директори јавних предузећа бирати на конкурсима. Нова влада тиме жели да унапреди пословање око 700 српских јавних предузећа и грађанима омогући квалитетне производе и услуге.

У споразуму који су потписали коалиције око напредњака и социјалиста и УРС пише и да ће Србија задржати већинско власништво у стратешки важним јавним предузећима.

У јавним предузећима, иначе, плата руководства је већа него у приватном сектору, продуктивност мања, а дугови велики, што их често претвара у велике губиташе.

У кампањи су појединачно обећавали да ће то променити, по договору да заједно чине владу унели су то и у коалициони споразум, а сада стожери будуће владе траже начин да то спроведу.

Мандатар Ивица Дачић каже да није реч о томе да било ко жели да утиче на начин на који се та предузећа воде.

"Зато је и у споразуму о заједничким политичким циљевима дефинисано да ће директори бити бирани на јавним конкурсима и да ту неће бити главно питање којој политичкој опцији припадају и да је небитно да ли припада некој опцији, већ је битно да ли може да одговори изазовима", каже Дачић.

Не зна се да ли је реч о неадекватном одговору на изазове или не, али је у Куршумлији, Крушевцу, Зрењанину, нова локална власт одмах је сменила директоре јавних предузећа. Таква политика, обећавају, неће се водити на републичком нивоу, и на свом месту ће остати свако ко је добро радио.

"Нисмо баш о свему разговарали, али ако мислите да исто руководство треба да настави управљање Галеником, мислим да не, или другим који су лоше пословали у претходном периоду мислим да не, и мислим да ће моје колеге из других странака то прихватити", каже в.д председника СНС-а Александар Вучић.

И у Европској унији сматрају да јавна предузећа треба више да личе на она из приватног сектора и мање зависе од субвенција.

Поједина предузећа су имала и социјалну улогу, па су цене њихових производа и услуга биле ниже од тржишних. Плате пословодства, међутим, далеко су више него у приватном сектору.

Губици у милијардама динара

И све то довело је до губитака који се мере милијардама динара. Нова власт жели пословодство са слободом одлучивања, коју контролише држава.

Потпредседница УРС-а Верица Калановић каже да је оснивач да је оснивач јавних предузећа влада и држава и да они морају да имају јасно постављене циљеве.

"Ако држава има циљеве да штити кроз социјалне цене одређене услуге, то мора јасно да каже том јавном предузећу и субвенционише за губитке који би се појавили на тржишту, али не могу директори да воде државу, због тога што нису добили мандат", истиче Калановићева.

Они са војвођанским мандатом, подржавају овакву замисао, али не верују у реализацију.

Потпредседник Владе Војводине Горан Јешић каже да је партијска књижица код њега само отежавајућа околност.

"Ја пре свега очекујем професионалце. Ако би они то урадили, ја бих их здушно подржао, само чисто сумњам", каже Јешић.

Стручњаци се плаше да ће све остати на нивоу предизборних обећања.

"Ствар која фали овде јесте једноставно чињеница да им ништа не верујем док не видим спољну ревизију пословања и финансијског пословања јавних предузећа", каже професор Факултета политичких наука Зоран Стоиљковић.

Потписници коалиционог споразума обећавају да ће пословање јавних предузећа учинити транспарентним.

Надзорни одбори биће обавезни да на захтев Скупштине доставе ванредне извештаје о пословању јавног предузећа, важнијим пословним одлукама, избору директора, структури запослених.