Дуги приступни преговори

Главни уредник часописа Изазови европских интеграција Никола Јовановић рекао је да се Србија и Западни Балкан налазе у жижи интересовања само када је у питању стабилизација, док је политичка интеграција нешто спорија и да ће преговори о чланству у ЕУ трајати најмање шест година.

Поводом посете Србији делегације Европског парламента са Едвардом Куканом на челу, Јовановић је рекао да је за Западни Балкан најважније да нема организованог криминала, корупције и да се спроводе споразуми о реадмисији и о визној либерализацији.

"То је све добро и позитивно, међутим, показује да се Србија и Западни Балкан још налазе у жижи интересовања само када је у питању стабилизација, а политичка интеграција нешто спорије иде", рекао је Јовановић, гостујући на РТС-у.

Јовановић је истакао да није могуће економско чудо преко ноћи у Србији, која ће, када једном уђе, ући као сиромашна земља у ЕУ, али да је најважније не само за Србију, него и за све остале земље, да Србија буде држава права, а не несигурна зона.

Према његовим речима, јавно мњење у Европи и самим тим и политичари осетљиви су на корупцију и илегалне преласке границе, азиланте, емигранте, тако да је то у жижи интересовања.

Јовановић је рекао да је и методологија уласка у ЕУ промењена и да ће преговори о чланству у ЕУ трајати најамање шест година, да има пуно посла за Србију, али да што га пре почне, брже ће га завршити.

Како је навео Јовановић, Србију очекује оно што је могуће видети на примеру Црне Горе.

"Преговори ће бити спори и почети темама правосуђа, људских права, правне државе, које су можда и најважније за државу", наводи Јовановић.

"Србију претходно чека и једна степеница пре тога, а то је зелено светло за отварање преговора. Нову верзију политичких услова сазнаћемо већ у октобру, када Европска комисија изда ново мишљење, нагласио је Јовановић.

Он сматра да ће у новој верзији, сигурно бити услови у вези са Косовом, који неће бити суштински промењени у односу на прошлу годину.

"Главни циљ остаје нека врста нормализације, али остаје да се види шта ће бити суштина те нормализације", оценио је Јовановић.

"На нама је да пробамо да предупредимо негативна изненађења, да нормализација просто буде наставак техничког дијалога, евентуално отварање политичког и спровођење договореног", рекао је Јовановић.

Јовановић је закључио да је на Србији да проба да предупреди да нормализација не буде нешто на чему инсистирају, пре свега Немачка и САД, а то је спровођење Ахтисаријевог плана и нормализација типа "две Немачке из 1973. године".