Расмусен: Корак по корак до НАТО-а

Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен рекао је, у интервјуу агенцији Бета, да "мисли да ће се и нова коалициона влада у Београду уверити да будућност Србије лежи у евроатлантским структурама, прво и најпре у Европској унији и онда, корак по корак, кроз јачање партнерства с Атлантским савезом".

"Ја бих веома волео да дође до напретка у односима Србије са Европском унијом и у том циљу је, такође, од суштинског значаја да Србија сагледа да је нужно наћи конструктивно, политичко решење за Косово", истакао је Расмусен.

Челник НАТО-а каже да на Западни Балкан гледа "као на незавршени посао".

"После краја Хладног рата успели смо да поново ујединимо Европу, кроз сарадњу ЕУ и НАТО-а смо створили потпуни трајни мир. Али и даље нам недостаје нешто на Западном Балкану и многе земље региона теже томе да постану не само чланице ЕУ, већ и НАТО-а", рекао је Расмусен.

"Кад се погледа на географску карту, мислим да Србија припада тој заједници народа који теже уласку у редове ЕУ и можда, такође, НАТО-а", рекао је генерални секретар НАТО-а.

На питање како гледа на то што ће у новој влади Србије бити и странке које нису наклоњене јачању веза са НАТО-ом и да ли можда страхује да то може довести у питање даље односе Алијансе и Србије, Расмусен је одговорио да "потпуно поштује оно што ће, на крају крајева, бити одлука самих Срба".

"Нико није присиљен да постане члан НАТО-а, мада су многе земље у Европи ушле у НАТО, јер је то био најуспешнији војни савез, добар за безбедност и одбрану, али и добра снага кад је реч о остваривању реформи војних структура", истакао је Расмусен.

Према његовим речима, НАТО је покренуо нови концепт "мудра одбрана" и који се састоји од удруживања и заједничког коришћења средстава, јер је појединачним државама све теже да свака засебно набављају скупу опрему нагласивши да верује да би "Србија, такође, могла имати користи од тога".

Расмусен: Разумем Србе

Расмусен је рекао да разуме да у Србији "можда постоји одређена суревњивост у односу на НАТО, имајући у виду историју".

"Ја разумем осећања и бригу, али, такође, сматрам да Срби желе напредак и да гледају у будућност, уместо у прошлост. И то је и мој позив да удружимо труд да се оствари напредак на Западном Балкану, кад је реч о економији и кад је у питању безбедност", рекао је генерални секретар НАТО-а.

На питање да ли у НАТО-у постоји забринутост због чињенице да неки од будућих партнера у српској владиној коалицији желе тешње односе с неким другим светским силама изван НАТО-а и западног савеза, попут Русије или Кине, Расмусен је нагласио да је то "потпуно суверена одлука сваке нације".

"Ми снажно верујемо у темељно начело да свака појединачна, суверена нација има право да одлучи о склапању савезништва с неким. Мада, кад то кажем, а погледам географски положај Србије, мислим да је разумно Србију видети у западнобалканском контексту и као земљу која ће бити будућа чланица Европске уније", истакао је Расмусен.

"Ту је, међутим, једна веома важна ствар, а то је да би нека земља кандидат постала чланица ЕУ, она мора испунити мерила која су веома подударна с мерилима нужним да се постане члан НАТО-а", оценио је генерални секретар НАТО-а.

Та мерила и услови се, према речима Расмусена, "допуњавају, па кад нека земља оствари мерила да постане чланица једне од ових организација, учинила је тиме, такође, веома важан корак да уђе у редове и оне друге организације, под условом да то жели, јер је то суверена национална одлука".

Расмусен је у интервјуу Бети рекао да је могуће да нека земља буде чланица ЕУ, а да није пуноправни члан НАТО-а, да уједно буде чинилац стабилности и мира и да има одличне везе с Атлантским савезом кроз Партнерство за мир или на други начин.

Алијанса гарант мира на Балкану

"НАТО је био гарант мира и стабилности на Западном Балкану у последњих десет година, а на Косову је то чинио на непристрасан и статусно неутралан начин на добробит свих, укључујући српску заједницу и надам се да ће то уважити Срби", истакао је Расмусен.

На питање како гледа на односе Србије и НАТО-а кроз Партнерство за мир и постоје ли поља на којима се та сарадња може даље подстаћи и поспешити, Расмусен је узвратио да се више може учинити кроз обуку, образовање и вежбе.

Упитан какви су изгледи да Црна Гора, Македонија и Босна и Херцеговина напредују ка тешњим односима и можда почну и преговоре о чланству с НАТО-ом, Расмусен је одговорио да сматра да би "можда било прерано говорити о датумима".

Додао је да је, кад је реч о Скопљу, НАТО још пре четири године на самиту у Букурешту исказао спремност да почне преговоре о чланству "чим се нађе обострано задовољавајуће решење око имена с Атином".

"Црна Гора је остварила упечатљив напредак, Подгорици смо дали Акциони план за чланство и у том оквиру су Црногорци много шта урадили на истинском преображају свог друштва и кренули ка чланству у НАТО-у", рекао је Расмусен.

Генерални секретар НАТО-а каже да је у случају Босне и Херцеговине одобрен Акциони план за чланство уз одређене услове, а то значи да се спроведу реформе на пољу војне имовине, "тако да то веома зависи од саме Босне и Херцеговине".

Расмусен је поновио да је рано да се говори о датумима уласка у чланство.

"Али, имамо веома јасну жељу да све државе Западног Балкана буду уграђене у евроатлантске структуре, укључујући, наравно, Србију", закључио је генерални секретар НАТО-а.