Утезање параграфа!

Шеф београдског тима у дијалогу с Приштином Борислав Стефановић и саветник председника Србије Марко Ђурић сложили су се да се у преговорима Београда и Приштине мора што пре прећи са техничких на политичку сферу разговора.

(Снимак "Ока" можете погледати/преузети на нашој страни Емисије)

"Мој утисак после сусрета са Купером је да, и на страни Европе и на страни свих који у учествују у преговорима, постоји спремност да се разговори подигну на виши политички ниво, да се осим техничког дијалога покрену и шире политичке теме, које треба да доведу до једног трајнијег и одрживог решења", рекао је саветник председника марко Ђурић у емисији "Око".

Према његовим речима, политичке теме би се тицале и коначног статуса и коначног уређења односа Београда и Пирштине, за шта је пре свега потребан политчки консензус у Србији.

Стефановић каже да је Србија спремна за политички дијалог, самим тим што је Борис Тадић иницирао решавање четири тачке, битне за будући статус Косова и Метохије, на начин који одговара Србији, али и Приштини и међународој заједници.

"Ја мислим да ако председник Николић каже да је спреман да прича са свим осим са Хашимом Тачијем, зашто онда мисли да је нормално да премијер Републике Србије разговара са Хашимом Тачијем", каже Стефановић.

"Политички дијалог не подразумева само да га воде председник или премијер, он пре свега подразумева политичке теме и политичку супстанцу која ће се огледати у регулисању питања севера Косова и метохије", рекао је Стефановић.

Шеф преговарачког тима каже да није потребан консензус око тога да ли је Косово и Метохија саставни део Србије, јер се око тога сви слажу.

"Ми треба да се договоримо како да се реши проблем Телекома, енергетике, како да се реши питање севера Косова, а врло конкретно, а не површно и са дозом предизборне кампање као што се то сада ради", каже Стефановић.

Ђурић се не слаже да је до сада тражен политички консензус око преговора са Приштином и   истиче да Србија не сме ни једним гестом да допринесе признању независности Косова. "Задовољни смо што постоји апсолутна спремност да се дијалог подигне на виши ниво", рекао је Ђурић.

Саветник председника је објаснио да до сада није тражио консензус, јер се парламенту у Приштини више говорило о преговорима, него у српској скупштини и да опозиционе странке никада нису позиване на разговоре о тој теми.

Шеф преговарачког тима, међутим, каже да је неколико пута тражио састанке са Томиславом Николићем, као и да је девет пута извештај подношен српском парламнету, као и Одбору за Косово и Метохију.

Растегљиви параграфи?

Ђурић наводи да до сада постигнути договори садрже превелики број такозваних "каучук" односно, растегљивих параграфа, који могу да се тумаче на различите начине. 

"Ко има утицај на терену и коме су наклоњени, може од тога да има велике користи, а наша земља која није у позицији да намеће своје тумачење у таквим условима губи. Због тога постизање договора који има тако влики број тих параграфа може ићи само на нашу штету", сматра Ђурић.

Стефановић објашањава да с обзиром на политику која нас чека, "каучук" параграфи ће бити пожељни, јер се и политика Томислава Николића може окарактерисати на тај начин.

"Проблеми су огромни, прекопута је Приштина иза које су све земље Квинте, које максимално подржавају косовску назависност, јер Приштина жели да заокружи свој етнички и национални пројекат", рекао је Стефановић.

Некада су ти недовољно прецизни параграфи у споразумима били у нашу корист, а некада у корист Приштине, објашњава Стефановић.

Иако је у пракси споразум о регионалном представљању наишао на велике тешкоће, Стефановић тврди да је то најпрецизнији договор који је постигнут.

"Ми смо водили преговоре око обавезе коју две владе преузимају, зато нема потписа, јер да је било потписа, то би било признање Косова које би ишло на ратификацију у Скупштину", рекао је Стефановић. 

Он тврди да је споразум о регионалном представљању потпуно прецизан и јасан и да подразумева да се на плочици налазе Косово, звездица и текст фусноте и да је та формула недељива.

"Сви добро знамо шта смо се договорили у Бриселу, и знамо сви врло добро са том формулом смо упознали све и у Европи и Вашингтон, и рекли смо овако изгледа плочица и сви су на то пристали. И сада се нажалост та ствар злоупотребљава", наводи Стефановић.

Проблеми у примени споразума

Стефановић каже да у имплементацији споразума постоје два проблема и да су то слобода кретања, зато што Приштина једнострано одузима таблице и понаша се нецивилизовано и бахато, а други проблем је регионално представљање.

Ђурић наводи да је у разговору са посредником Европске уније наглашена неопходност да се све стране уздрже од једностраних потеза.

Стефановић подсећа да је већ неколико пута од Срба који живе јужно од Ибра тражено да ставе косовске таблице и да не користе административне прелазе.

"Север Косова је брана за себе. Ситуација је таква да не дозвољава имплементацију КС или РКС таблица и то сви добро знају. Ако ће људи са севера Косова да иду јужно од Ибра, они то не могу са српским таблицама, тако да нова влада мора хитно да донесе нову уредбу о регистарским таблицама коју смо већ припремили, а којом ће се обезбедити да Приштина не може да одузима таблице", објашњава Стефановић.

Гости "Ока" сагласни су да је потребно што пре ући у политички дијалог и техничке ствари оставити по страни. Ипак, Стефановић сматра да све о чему се до сада преговарало је политичког карактера.

Ђурић каже да је пре свега неопходан договор о коначном циљу и сагледавање шире слике, како се не би у недоглед преговарало о "каучук" параграфима и измицала једна по једна ствар.

Саветник председника наводи да је ултимативни циљ Србије да не дође до тога да Косово добије позивни број, али да то зависи од разговора на вишем политичком нивоу.

"Што се тиче краја надзиране независности, ми је не признајемо, тако да за наш правни систем та чињеница нема значаја и ту је ствар јасна", каже Ђурић.

Полуге власти у рукама Албанаца

Стефановић истиче да слика коју грађани имају о ситуацији на Косову и Метохији не одговара реалном стању и да се све полуге власти, сем војске, налазе у рукама Албанаца.

Он објашњава да је наша страна предлагала да се на Косову и Метохији Електропривреда Србије региструје, да води рачуна о својим капацитетима на северу, шта да уради са капацитетима на југу и да се Србима омогући доставу електричне енергије.

"Што се тиче позивног броја, ми смо нудили под број, 3815, и о сад први пут јавно кажем, али Албанци траже 383", открива Стефановић.

Понављајући да је неопходан договор, Ђурић каже да тек сада је то могуће постићи јер постоји јасна политичка воља.

"Приштина није једини играч и актер у овој партији шаха, већ је ту и међународна заједница. Сигуран сам да није тачна тврдња да само оно што Приштина захтева мора да буде испуњено, Србија има одређени, веома узак маневарски простор и ми намеравамо да га веома одлучно искористимо", закључује Ђурић.