Реакције на Николићев предлог

Познаваоци прилика на Косову и Метохији различито коментаришу предлог председника Србије Томислава Николића да разговори Београда и Приштине буду настављени на нивоу премијера. С једне стране, они сматрају да је дијалог дошао у фазу у којој је нужно да буде подигнут на виши политички ниво, док се са друге стране упозорава да би се на тај начин формално признала независност Косова.

Шеф београдског тима у дијалогу са Приштином Борислав Стефановић оценио је да Николићева иницијатива, иако у суштини "није лоша идеја", представља покушај да одговорност за осетљиво политичко питање пребаци на неког другог.

"То је, у неку руку, и реализација његове (Николићеве) идеје да се преговори дигну на виши политички ниво, што смо ми и рекли да није лоша идеја. С друге стране, председник је очигледно увидео колико је то врло комплексна материја, контроверзна и непопуларна. Самим тим, вероватно је много боље да одговорност преузме неко други", изјавио је Стефановић агенцији Танјуг.

Он је додао да се, без обзира на то шта је Николић причао у предизборној кампањи, "сада види да, када се дође до проблема Косова, не постоје ни најпаметнији, ни најхрабрији, већ постоје само они који неће да уђу у блато".

Стефановић је рекао да треба радити на томе да се влада формира што пре, да се види ко ће да води преговоре и на који начин, "наравно уз пуну координацију између председника и владе".

"Сматрам да је потпуно јасно да се живот и реалност, и проблеми на Косову, како год да их решавате, неће допасти онима којима држе ватрене митинге, а после повлаче овакве кораке", додао је Стефановић.

Он је истакао да ће, ономе ко буде формирао владу, уз очекивање да ће то бити ДС, један од првих тешких задатака сигурно бити питање везано за процес дијалога са Приштином.

"Поготово у овој ситуацији када је председник исказао јавно тај став, и то треба поштовати. Иако смо од њега очекивали, с обзиром да је најављивао да ће преузети одговорност, и да ће нам дати неки план. Очигледно је да плана нема, да нема никакве планиране активности, и да се поново 'врући кромпири' враћају тамо код људи који су се обично и бавили вађењем кестења из ватре", рекао је Стефановић.

Председник Форума за етничке односе Душан Јањић сматра да је нужно да о питањима несталих, телекомуникација, авиосаобраћаја, имовине или енергетике преговара највиши представник владе, како због политичке тежине тих питања, тако из због чињенице да нижи владини чиновници не могу да одговарају за имплементацију договореног.

"Ово што је рађено у досадашњем формату, када је преговарао Борко Стефановић користећи капацитете владе, није ваљало, јер тај трик да се ниво спусти на нижег владиног службеника без јасне референце није успео, будући да је Едита Тахири неспорна политичка фигура као бивши потпредседник владе", изјавио је Јањић Танјугу.

Према његовим речима, добро је да влада одговора за део преговора чија је имплементација у надлежности владе, али то не искључује потребу да и председник по неким питањима буде позван да се укључи у тај процес.

Шта више, Јањић сматра да би председник Србије требало да именује свог повереника за Косово који би био у вези са Приштином и Бриселом, али и био задужен за унутрашњу координацију са другим нивоима власти.

Директор Центра за нови политику Владимир Тодорић сматра да уместо презентовања појединачних иницијатива Бриселу треба сачекати да се у земљи створи консензус свих који ће носити најодговорније функције и упозорава да није добро да председник Србије иницијативом коју је представио у Бриселу омогућава формирање два центра вођења политике у Београду.

"Овакве инцијативе, ма колико се свиђале Бриселу и колико могле да се користите у унутрашње сврхе у смислу давања неких бољих понуда Брисела за подршку у фомирању једне или друге парламентарне већине, из перспективе интереса Србије најбоље је да сачекају следећу владу", рекао је Тодорић и додао да није добро да се таквим иницијативама управо и улази у компетенције будуће владе.

Тодорић истиче да Србија не може директно да преговара са Косовом јер би то значило признање Косова као равноправног саговорника у међународним односима, а самим тим и кршење Устава Републике Србије.

"Не видим потребу да председник Србије, премијер или чак министар спољних послова разговарају о питањима која се тичу регистарских таблица, катастра, телекомуникација или енергетике. Међутим, уколико би се указала могућности да се разговара о модификацији Ахисаријевог плана који би се тицао бољих гаранција за српску заједницу на КиМ онда би наравно могло да се разговарао о подизању нивоа легитимитета са српске стране у том дијалогу", рекао је Тодорић.