Министарства или феуди

Последња два српска премијера била су окружена углавном министрима и политичарима са партијским књижицама.

Мане свих кабинета који су формирани тако што су странке добијале апсолутну контролу над министарствима и јавним предузећима јесу неефикасност, смањен утицај премијера и повећана корупција, упозоравају стручњаци.

Пракса је, како кажу, показала да је заједничко вођење ресора ефикасније.

Данило Шуковић са Института друштвених наука каже да би то био добар потез како би се постигла извесна стабилност и контрола.

"Свуда у свету постоји механизам контроле, односно да једна партија контролише другу и да сви одговарају", истиче Шуковић.

Током кампање, али и преговора о саставу и програму владе, од политичара се чуло да треба прекинути праксу да се ресори деле као феуди и да министарства и јавна предузећа постану страначки изборни плен.

Бојан Клачар из Цесида каже да таква пракса нема ниједну предност, пошто се на тај начин подстиче корупција и повећава неповерење грађана и политичаре.

"У Европи покушавају да направе биланс између политичких интереса. Иде се ка томе да се подржи став експерата", наводи Качар.

Шуковић истиче да партије инсистирају на подели јавних предузећа из материјалних разлога, зато што се на тај начин финансирају.

До сада, једино у Влади коју је водио Зоран Ђинђић није било такозваних страначких министартстава. Министре је бирао Ђинђић, а онда су они могли сараднике да бирају сами, без обзира на страначке боје, а лидери владајуће коалиције добили су потпредседничка места.

Прва Коштуничина Влада установила је праксу које се, бар јавно, данас сви одричу.