Синдикати и политика

Права радника у Србији, иако их формално штите синдикати, константно се крше, утврдио је заштитник грађана. Најчешће им се не плаћа прековремени рад и не дозвољава недељни и годишњи одмор.

Поред пољопривредника, пензионера, адвоката, глумаца, можда ће и синдикати после избора имати своје представнике у парламенту. Ако уђу у Скупштину, Самостални синдикат тражиће оснивање Судова рада зато што кажу да радни спорови од којих зависи егзистенција радника и њхових породица, трају и до 20 година.

"Оно што би било неопходно када су запослени у питању то је да се установе судови рада и ту ће сигурно бити доста иницијатива са стране синдиката", каже Славица Савић из Самосталног синдиката Србије. 

Улазак неколико синдикалаца у парламент неће одмах битно променити положај радника, али ће се њихов глас даље чути, кажу у Асоцијацији слободних и независних синдиката.

"Имаћемо могућност да на време имамо информацију па да покретањем радника и организовањем штрајкова и протеста спречимо доношење неких закона који по нашем интересу неће бити у интересу радника", каже Ранка Савић из АСНС-а.

Синдикати су разједињени, али сви сматрају да појединачно немају шансе да помогну радницима и да због тога морају ући у Скупштину. Западна искуства говоре да су неке левичарске политичке партије одлучиле да најмање 20 одсто посланика буде из синдиката.

"Тек оног тренутка када синдикати буду заједнички наступили, када буду заједнички имали неке своје кандидате, да буду заједнички на једној листи, онда можемо очекивати да ће ти представници синдиката у парламенту моћи нешто да ураде за раднике", каже Жељко Веселиновић из Уједињених синдиката Србије Слога.

Незванично се процењује да око пола милиона људи ради на црно, што послодавцима омогућава да уцењују раднике. Држава делимично толерише кршења синдикалних права.