ЕУ: Циљана финансијска подршка

Више од 14 милијарди евра подршке Србији и региону за реформе на путу ка Европској унији биће прилагођеније потребама и циљано употребљене кроз нови IPA II програм (Instrument for Pre-Accession Assistance - Инструмент предприступне помоћи) од 2014. до 2020. године.

Уз то, напредак у владавини закона и оспособљености државне управе ће бити кључни предуслови за све етапе преговора.

Европска комисија је недавно предочила припремни документи за IPA II Савету министара ЕУ и Европском парламенту.

Око две милијарде бесповратне помоћи намењено је припреми политичких установа, правног поретка и тржишних привреда Западног Балкана, Турске и Исланда, како би се много брже и делотворније створили услови за напредак ка чланству у ЕУ сваке земље понаособ и групе држава кандидата.

У документима ЕК, у које је имала увид агенција Бета, истиче се да су, осим Исланда, бруто домаћи производ по становнику и друштвено-економски развој ове групе земаља осетно испод просека најниже рангираних земаља ЕУ.

Због тога су, како се наводи, "нужне значајне инвестиције" да би будуће чланице достигле стандарде ЕУ и "могле да се носе с конкуренцијом јединственог тржишта Уније и обавезама чланства".

Тако је одлучено да се омогући бржи приступ тим средствима, а државе на путу ка ЕУ брже оспособе своје државне управе да делотворно користе та средства.

IPA II ће бити прилагођена специфичним потребама и способностима сваке земље кандидата и потенцијалног кандидата да употреби расположива средства.

Комисија у Бриселу намерава и да за сваку земљу изради "Свеобухватни стратегијски документ" који ће, уз примену свих нужних прописа и стандарда ЕУ, помоћи да се и помоћ и реформе сасвим прилагоде посебним потребама, проблемима и способностима дотичног кандидата за чланство у ЕУ.

Нужни инструменти за подршку би одмах били примењивани и не би се чекало да они вештачким правилима дођу на ред много касније, а тиме би се "политички циљеви преточили у специфичне акције".

Генерални директор за проширивање у ЕК Стефано Санино указао је, приликом расправе у Европском парламенту, на то да ће сви будући преговори о чланству с неком земљом почињати поглављима владавине закона, темељних слобода, реформе правосуђа, што значи и да се прво државе будућих чланица оспособе за битку против корупције и организованог криминала.

Механизми за праћење и оцењивање напретка сваке земље ће стално бити примењивани, па се тако планира да представници влада Србије и Македоније буду позвани да узму учешћа у механизму "дубинског снимања" свих реформи које ће Европска комисија спровести за Црну
Гору у очекивању да Подгорица ускоро почне преговоре о чланству.

ЕК намерава да посебну пажњу посвети сарадњи с цивилним друштвом Западног Балкана и регионалној сарадњи.

У документима ЕК за IPA II стоји и да су "земље Западног Балкана и даље релативно младе државе, створене после распада бивше Југославије" и да је "још потребно да се у њима ојачају политичка стабилност, пуно уврежење начела демократије, поштовања људских права и добре владавине".