За регион без етничких размирица

Политички представници Српског народа у државама Балкана окупили су се данас у Београду на трећој конференцији "Положај и перспективе српског народа у земљама региона".

Премијер Србије Мирко Цветковић је на Конференцији поручио да је задатак политичких елита у региону да учине све како би се овој и будућим генерацијама омогућио живот без етничких размирица и економски просперитет.

Отварајући Конференцију, на којој учествују представници Срба из Албаније, Македоније, Румуније, Словеније, Босне и Херцеговине, Мађарске, Хрватске и Црне Горе, премијер је истакао да је, након турбулентне прошлости у којој су међуетнички сукоби у региону били чести, дошло време да се сва спорна питања решавају дијалогом.

"Перспективе српског народа у региону могу бити сигурне само ако сви заједно идемо путем мира, уколико успоставимо европске стандарде једнакости и равноправности, отворимо и заокружимо процес помирења. Србији припада улога развојног мотора региона и фактора стабилности. Важан део тог процеса су Срби који живе у државама региона", рекао је Цветковић.

Србија, како је истакао, настоји да очува аутентичност, разноликост и културно-историјску баштину свог народа у региону и то чини на начин који је у складу са најбољим стандардима ЕУ. Цветковић је навео да је због важности тог питања неопходно да се у решавање проблема Срба у региону укључе и министарства спољних послова, културе, просвете и економије.

Премијер очекује да ће у што краћем року бити убрзан процес закључивања, потписивања и ратификовања споразума о заштити права националних заједница и споразума о научно-техничкој и културно-просветној сарадњи са државама са којима Србија нема такве споразуме.

Министар вера и дијаспоре Срђан Срећковић истакао је да је Србија, као највећа и најмногољуднија земља региона, свесна своје одговорности за стабилност Балкана и да зато настоји да буде главни промотер политике добросуседских односа и регионалне сарадње.

"За нас су од стратешке важности најбољи могући политички и економски односи са свим суседима. Искрено се залажемо за регоналну стандардизацију и хармонизацију, не само законодавства које регулише положај национаних заједница, већ и за пуну примену тих стандарда у пракси", рекао је Срећковић.

Срећковић је нагласио да Србија, као демократска држава, поштује међународно право и суверенитет свих суседа, али да своје националне интересе брани на легитиман начин тако што пружа подршку Србима у региону.

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је БиХ неодржива земља, "држава у покушају" и "експеримент међународних бирократа". РС је једина самоодржива заједница на простору БиХ и није спремна да преда ништа више од својих надлежности, рекао је Додик, додајући да БиХ више не може да интегрише ни ЕУ, на начин на који је то чинила до сада, јер све што је пренесено на БиХ непријатељско је према РС.

Додик је изразио уверење да ће попис наредне године демантовати многе стереотипе и показати да су Срби страдали и да је над њима почињено етничко чишћење.

Посланик у Хрватском сабору и председник Српског народног већа Милорад Пуповац изјавио је да је протеклих година сарадња Хрватске и Србије у погледу отворених питања, укључујући питање Срба у Хрватској, постала "нормална, дневна ствар".

"Надамо се да ће политика која јача Србију и земље у којима ми живимо и која ће нас довести под исти европски кров бити поново изабрана у Србији", рекао је он и изразио уверење да ће Србија поново изабрати пут којим се неће угрозити оно што је досад постигнуто у сарадњи са земљама у региону, као и у окупљању и подршци Србима у региону.

Срђан Милић, посланик у Скупштини Црне Горе и председник Социјалистичке народне партије, рекао је да у Црној Гори постоји дискриминација, која се највише огледа у употреби српског језика. "Срби у Црној Гори су своји на своме. Ту смо се родили, ту и живимо. Нисмо непријатељи Црне Горе, јер бисмо били непријатељи самих себе", рекао је Милић.