Подршка Европског парламента

Великом већином гласова, Одбор за спољне послове Европског парламента усвојио је Предлог резолуције о напретку Србије. Предлог резолуције усвојен је са 62 гласа "за" и само 4 "против", уз пет уздржаних.

Текст резолуције, који ће се наћи на пленарном заседању пред посланицима Европског парламента, допуњен је преко усмених амандмана. Похваљује се скорашњи напредак у дијалогу Београда и Приштине, а посебно се истиче договор о регионалној сарадњи, као и напредак у имплементацији до сада постигнутих договора.

Одбор Европског парламента позива лидере ЕУ (Европски савет) да одобри Србији статус кандидата и да што пре почну преговори о томе, с обзиром на то да је Србија испунила све услове које су у децембру 2012. поставили лидери ЕУ.

У предлогу резолуције наводи се да би, с обзиром на Мишљење Европске комисије о напретку Србије, из октобра 2011, преговори о чланству с Београдом "требало да почну што пре, чиме би се показала приврженост Европске уније перспективи те земље за улазак у ЕУ".

Приликом гласања о коначном предлогу Резолуције о процесу европске интеграције Србије, није прихваћен амандман групе румунских посланика у којем се "подстичу српске власти да уведу румунски језик у школе у североисточној Србији и да обезбеде приступ медијима на румунском језику за тамошње Румуне–Влахе", преноси Бета.

Румунски парламентарци су, такође, тражили да се "румунски уведе у јавни живот у градовима и селима где живи више од 15 одсто тог становништва, као и да се Румунској православној цркви додели статус 'традиционалне цркве' и њена надлежност прошири на целу територију Србије".

Известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин саопштио је да ће упутити писмо српским властима са сугестијом да се и у "централној Србији на исти начин као у Војводини зајамчи потпуна заштита права мањина", што би, према његовим речима, обухватило и влашку и бугарску мањину.

Даљи пут ка ЕУ зависи од Србије

Европски парламентарци поздрављају напредак Србије у спровођењу реформи и стављају до знања да даљи напредак Србије у интеграцији у Европску унију зависи од напретка у обезбеђивању Критеријума из Копенхагена. С тим у вези посебно се наглашава потреба јачања владавине закона, поштовања људских права, као и "бољег деловања тржишне привреде".

Европски парламент тражи да сви у региону буду укључени у сарадњу, а посебно се поздравља подршка Србије и Хрватске Босни и Херцеговини, као и допринос који су председници Борис Тадић и Иво Јосиповић дали јачању веза Србије и Хрватске.

Такође се поздравља то што су српске власти привеле правди преостале одбегле оптуженике Хашког суда, Ратка Младића и Горана Хаџића, уз напомену да је нужно истражити које су "мреже подршке које су они имали, посебно у војним и цивилним безбедносним службама".

Европски парламентарци поздрављају напредак у борби против корупције у Србији, истичући одлуке Уставног суда о спречавању сукоба интереса на јавним положајима, али напомињу да постоје "повезани интереси политичких странака и тајкуна да одрже системску корупцију, што је општи проблем у региону".

У предлогу резолуције се од српских власти тражи јачање државних тела за битку против корупције и подвлачи да је "истинска владавина закона нужна за привлачење страних инвестиција и бржи прелазак економије на слободно тржиште".

"Постојање монопола с тим у вези озбиљно нарушава тај прелазак", оцењује се у документу и позива влада у Београду да и даље усваја мере како би се ти монополи укинули, а веће олакшице дале за оснивање малих и средњих предузећа.

Такође се указује на "многе неправилности, посебно у приватизацији и јавним набавкама" и тражи тачно утврђивање јавног власништва како би се "обезбедило сигурно и предвидиво пословање", а предочава се и нужност "наставка реституције приватне имовине и спречавања да приватни интереси отуђе јавна добра".