Промена Устава, "за" и "против"

Пре 177 година на Сретење Србија је добила први Устав. У скоро два века, било их је 11, а последњи је предмет расправе од дана када је донет. У изборној години, упркос компликованој процедури, све су чешћи захтеви странака за промену највишег правног акта државе.

Устав је усвојен најширим консензусом и са 53 одсто гласова на референдуму. Пет и по година касније, две колоне у парламенту – за промену Устава и против промене Устава. Захтеви странака су различити.

Бранко Ружић из Социјалистичке партије Србије каже да се може говорити о процесу деметрополизације, децентрализације, самим тим и регионализације, као и територијалне организације државе.

"Неки од захтева СНС-а су смањивање броја посланика, смањивање броја чланова владе, забрана да се формирају агенције и парадржавна тела која су данас небројена", каже Јоргованка Табаковић.

"Захтеви се, пре свега, односе на омогућавање суштинске децентрализације Србије чији би саставни део била регионализација", рекла је Сузана Грубјешић из УРС-а.

У Српској радикалној странци сматрају да је већи проблем примена Устава, а не промена.

"Објективно, ниједна политичка странка нема неке озбиљне примедбе", каже Немања Шаровић из СРС-а.

Бојан Ђурић из ЛДП-а каже да преамбула оваква каква је везује руке Србији и у промени политике Србије, а то значи и у бржим европским интеграцијама.

Како год да почну, расправе кулминирају на преамбули, којом се утврђује да је Косово и Метохија суверени део Србије.

Милош Алигрудић из ДСС-а каже да онај ко жели промену преамбуле Устава жели избацивање Косова и Метохије из састава Србије.

ДС: Странчарење око промене Устава

Нада Колунџија из покрета за "За европску Србију" каже да је превише странчарења у прилазима који се тичу промене Устава.

"То је покушај неких странака да оптуже неке друге странке, да из преамбуле која тобож чува Косово избаце ту последњу гаранцију да је Косово Србија", наводи Нада Колунџија.

Према њеним речима, бесмислено је да преамбула чува територијални интегритет, бесмислено је да неко избацивањем те преамбуле може да створи услове за некакав другачији сценарио, све је бесмислено.

Појединим странкама смета и то што је Србија по Уставу држава српског народа, положај Војводине и то што је ћирилица службено писмо.

"Проблем је у томе што странке говоре то парцијално, а парцијална решења промене Устава нису сама по себи добра, јер промене одређених делова нарушавају читаву концепцију", каже професор Факултета политичких наука Милан Јовановић.

Према његовим речим, важно је да се изложи један јасан поглед и да странке веома често, поготово пред изборе користе Устав у дневнополитичке сврхе.

Устав из 2006. године, због процедуре, тешко ће бити промењен.

"Уколико се не успостави консензус, и то веома широки политички консензус, онда је тешко подржати те промене, а ми смо дубоко економски, социјално, културно, национално верски подељено друштво, а на овом ступу не видим могућност лаког успостављања неког консенсуза у том погледу", каже Јовановић.

Предлог за промену Устава могу да покрену председник, Влада, трећина посланика или 150 хиљада грађана.

Потом треба да га подржи две трећине посланика, а делови Устава који се односе на преамбулу, уставне принципе, људска права и слободе, ванредно стање, организацију власти, морају да буду подржани и на референдуму.