Трилатерала на Јахорини

Лидери Србије, Хрватске и БиХ поздравили су на самиту трилатерале на Јахорини формирање Већа министара БиХ, резултате хрватског референдума о чланству у ЕУ, као и помаке које су направиле Србија и БиХ у процесу евроинтеграција.

Састанку су присуствовали председник Србије Борис Тадић, председник Хрватске Иво Јосиповић, председавајући Председништва БиХ Жељко Комшић, као и чланови Председништва Бакир Изетбеговић и Небојша Радмановић.

После састанка трилатерале, председник Србије Борис Тадић рекао је да је спреман да се састане са Хашимом Тачијем само уколико би тај разговор био у функцији решавања проблема на Косову и Метохији.

Хрватски председник Иво Јосиповић покренуо је иницијативу да се оптуженима за ратне жлочине суди према месту пребивалиштва и предложио потписивање посебног споразума који би то регулисао.

Иницијативу је подржао председник Борис Тадић, али не и Босна и Херцеговина, јер међу члановима Председништва БиХ није било сагласности о томе.

Јосиповић је рекао да би споразум о суђењу за ратне злочине према месту пребивалишта допринео ефикаснијем процесуирању, а да би истовремено онемогућио политизовање случајева ратних злочина. Иво Јосиповић је истакао да нико ко је починио злочине не сме остати некажњен.

Хрватски председник верује и да ће Закон о ништавости оптужница за ратне злочине против хрватских држављана које су подигнуте у Србији у сваком случају "пасти у воду", те да споразум са Србијом о процесуирању ратних злочина према месту пребивалишта починилаца може боље да реши такве проблеме.

Борис Тадић је рекао да ће Србија инсистирати да се и у будућности процесуирају ратни злочини и позвао све државе у региону да у правним процесима одгонетну шта се дешавало за време ратова у бившој Југославији, кривце за злочине ставе иза решетака и допринесу помирењу.

"У том погледу Србија више није иста земља као некада", рекао је Тадић и додао да је наша земља у тој области протеклих година уложила огромне напоре.

Према Јосиповићевим речима, иако је направљен озбиљан напредак у свим земљама у домену квалитета самих суђења, и данас постоје проблеми, који су се, како је навео, показали у случају Пурде и неким другим примерима суђења за ратне злочине.

Такви случајеви су показали да постоји потреба боље координације, па и разговора о другачијој надлежности да би се избегло политизовање случајева ратних злочина, навео је Јосиповић.

"Мислимо да је то врло важно да би се ефикасно прогонили починитељи ратних злочина, а да би се избегло политизовање суђења и да би се лакше решавала бројна питања у вези са ратним сукобима, а у првом реду питање несталих", рекао је Јосиповић.

БиХ без јединственог става

Председавајући Председништва БиХ Жељко Комшић, рекао је да је Сарајево одбило иницијативу Јосиповића, јер о томе не постоји сагласност у трочланом председништву БиХ, али да ипак постоји модалитет који је само на нивоу радног предлога.

"Идеја је да се са наше стране да политичко овлашћење тужилаштву БиХ да, по процени тужилаца или колегијума тужилаца, може да препусти одређени случај другој држави уколико процени да ће тако суђење бити ефикасније, а приступ доказима бољи", навео је Комшић.

Према његовим речима, питање ратних злочина посебно је осетљиво у БиХ, која је, како је навео, највише погођена ратом деведестих.

"За нас јесте природно да инсистирамо да се суди према месту извршења злочина", рекао је Комшић и додао да су Србија и Хрватска отвориле могућност склапања билатерланог споразума, а да ће БиХ радити на тражењу начина да се и БиХ прикључи тој врсти сарадње.

"Такав предлог, међутим, мора да прође органе БиХ и да се о њему изјасне Веће министара и министар правде", навео је Комшић.

На питање новинара како ће тужилаштво БиХ прихватити такав предлог када је стопирало случајеве у којима се суди за злочине почињене над Србима, попут Доборовољачке улице, он је рекао да се не слаже са том констатацијом, али и да не може да коментарише рад тужилаштва.

Комшић је, одговарајући на питање са којом се констатацијом не слаже, рекао "са том да бројите злочине и починиоце злочина на тај начин".

Тадић: Сарадња у доба кризе

На састанку је било речи и о економској сарадњи региона, као и о борби против организованог криминала.

Председник Борис Тадић је рекао да државе региона у условима светске економске кризе морају да искористе све унутрашње економске ресурсе, али и да учине све да помогну државама еврозоне да се изборе са проблемима.

Тадић је истакао да радна места у региону зависе од ситуације у еврозони, али и од способности самих држава Балкана да искористе све своје скривене ресурсе.

Објаснивши да је фокус у разговору ставио управо на везу економских кретања у свету и ситуације у региону, Тадић је констатовао да ниједан од локалних напора не може да донесе резултате ако криза на ширем плану не буде савладана.

"Потребно је у времену пред нама пронаћи све потенцијалне унутрашње ресурсе за развој, као што су минерална налазишта, компаније које би заједничким наступима могле освајати послове на трећим тржиштима или научна сарадња", рекао је Тадић.

Жељко Комшић је рекао да је на састанку дата пуна политичка подршка борби против организованог криминала, што је, како је рекао, била и главна тема разговора.

На састанку је, како је рекао, било речи и заједничком аплицирању за фондове ЕУ за прекограничну сарадњу, затим о међусобном заступању у конзуларним стварима у трећим државама, припремама за промену граничног режима и заједничким кандидатурама за спортска дешавања.

На Јахорини су уведене јаке мере безбедности, а за праћење скупа акредитовано је више од 150 извештача из БиХ и иностранства.

На прошлогодишњем трилатералном састанку на Брионима договорено је да се лидери трију држава окупљају бар два пута годишње, а договорену високу фреквенцију трилатералних контаката оправдава и чињеница да се само шест месеци касније представници Србије, Хрватске и БиХ састају у знатно измењеним политичким околностима. У Хрватској је, наиме, у међувремену изабрана социјалдемократска влада.

Иако су неформалне трилатерале у југоисточној Европи протеклих неколико година биле један од омиљених формата за решавање регионалних проблема, па су тако постојали српско-босанско-турски, српско-хрватско-мађарски и српско-хрватско-словеначки трилатерални сусрети, стручњаци процењују да су за стабилност региона редовни контакти представника Србије, Хрватске и БиХ далеко најважнији.