Министри о регионалној сарадњи

У Београду је почео неформални састанак министара спољних послова држава чланица Процеса сарадње у југоисточној Европи (ПСЈЕ). Скуп је отворио шеф српске дипломатије Вук Јеремић.

Министар иностраних послова Србије Вук Јеремић позвао је земље региона Југоисточне Европе на продубљивање сарадње после века конфронтација и ратова и у том контексту предложио заједничко обележавање стоте годишњице Балканских ратова под мотом "Од балканског рата до балканског мира".

"Ова фраза заиста обједињује оно чему тежимо - нераскидиви шаблон трајне сарадње међу народима који припадају простору ПСЈЕ", рекао је Јеремић отварајући неформални састанак шефова дипломатија Процеса сарадње у југоисточној Европи.

Јеремић је истакао да је кључно питање да ли земље југоисточне Европе имају воље за такав подухват након века који је карактерисала политичка конфронтација и стални ратови.

Убудуће ћемо морати да радимо заједно на проналажењу решења за отворена питања на начин који би био прихватљив за све који живе у нашим земљама, нагласио је Јеремић.

"За више држава југоисточне Европе политичке последице економске кризе представљаће додатне изазове имајући у виду чинењицу да је у многим деловима ЕУ спласнуо ентузијазам за проширење", рекао је Јеремић, нагласивши да то неће омести стратешку опредељеност Србије да нађе чврсто упориште у Европи ни зауставити реформе.

Министарка иностраних послова Хрватске Весна Пусић рекла је да се сва отворена питања у региону морају решавати билатерално, без спољних инцијатива и притисака.

ПСЈЕ је, према њеним речима, инициран од држава региона и као такав представља аутентични глас југоисточне Европе, окупљајући их око многих заједничких интереса, али са једним циљем - мира и стабилности у региону.

"Упркос томе што су се околности протеклих година мењале, овај циљ остаје наш приоритет, као што је увек и био, а једини начин за његово испуњење су европске интеграције. ЕУ је за наш регион пројекат стабилизације и државотворности", поручила је Пусићева.

ПСЈЕ покренут је 1996. године са циљем да се Југоисточна Европа трансформише у регион стабилности, безбедности и сарадње у складу са европским интеграционим токовима, а кроз унапређење међусобног дијалога и сарадње на свим нивоима и у свим областима од заједничког интереса.

ПСЈЕ има 12 пуноправних чланица. То су: Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Црна Гора, Грцка, Хрватска, Македонија, Молдавија, Румунија, Србија, Словенија и Турска.

Србија, која Процесу председава до јуна ове године, у пуном капацитету се укључила у активности ПСЈЕ на самиту у Скопљу, октобра 2000. године.

Подршка европским интеграцијама 

Уочи неформалног састанка министара спољних послова, министар Јеремић је имао више билатералних разговора. Током преподнева разговарао са извршним директором службе ЕУ за спољне послове Мирославом Лајчаком, министрима спољних послова Турске и Грчке, Ахметом Давутоглуом и Ставросом Димасом, а касније је разговарао и са шефицом хрватске дипломатије Весном Пусић.

Министри спољних послова Грчке, Црне Горе, Македоније, Хрватске су на излагањима током састанка подржали доделу статуса кандидата Србији на следећем самиту ЕУ у марту, оценивиши да би то било од велике користи за читав регион.

Шеф грчке дипломатије Ставрос Димас је на састанку изјавио да званична Атина сматра да би било фер ако би Савет ЕУ Србији дао статус кандидата у марту. Он је указао да је Србија током председавања регионалним иницијативама активно радила на промоцији регионалне сарадње и помирења.

Министар иностраних послова Црне Горе Милан Роћен је рекао да је успешна регионална сарадња и напредак начињен у тој области имао кључан утицај да Црна Гора добије зелено светло ЕУ за отпочињање преговора о чланству. Он поручио и да је добро то што Србија промовише дијалог у региону.

Шеф македонске дипломатије Никола Поповски истакао је да његова земља придаје велику важност сваком кораку суседа на европском путу, и да је у том смислу и за њу веома битно да Србија добије статус кандидата, као и то што су Црној Гори одобрени преговори о чланству.

Министар спољних послова Турске Ахмет Давутоглу сматра да регион у околностима економске кризе треба да ојача међусобну сарадњу и развије сопствене механизме за превазилажење проблема, зато што ће то олакшати пут ка ЕУ.

Извршни директор службе ЕУ за спољне послове Мирослав Лајчак истакао да успеси на пољу регионалне сарадње у југоисточној Европи могу да убрзају процес интеграције у ЕУ и да се из Брисела пажљиво прати тај процес. Он је додао и да остају изазови у виду борбе против организованог криминала и корупције, правосуђу и медијским слободама.

Генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Хидо Бишчевић је рекао да земље региона под хитно морају да решавају отворена питања и да избегну одлагања најважнијег циља региона да постану део ЕУ и евроатланстке зајединце.

Амбасадор Словеније у Србији Франц Бут је прочитао говор бившег шефа словеначке дипломатије Самуела Жбогара који је поручио да је међу приоритетима Словеније интеграција Балкана у ЕУ, али и да отворена питања представљају препреку развоју добросуседских односа и ефикасној регионалној сарадњи.

Заменик министра спољних послова Румуније Богдан Ауреску поручио је да ће његова земља наставити да подржава наставак ширења ЕУ, као и доделу статуса кандидата Србији.

Помоћник министра спољних послова БиХ Бранимир Мандић је истакао да је регионална сарадња заједнички именитељ свих активности у региону.

Заменик министра спољних послова Албаније Селим Белортаја рекао је да његова земља снажно верује у интеграцију целог региона у ЕУ.

Заменик шефа бугарске дипломатије Константин Димитров рекао је да је сарадња у свим областима важна за регион, јер само уз јачање својих капацитета југоисточна Европа може постати компетитивна на путу у ЕУ.

Амбасадор Молдавије у Србији Јурие Ренита је истакао да је за његову земљу регионална сарадња један од главних циљева који омогућавају достизање заједницкцог приоритета целе југоисточне Европе, а то је стабилизација и просперитет ка пуној интеграцију у ЕУ.

Координатор ОЕБС за економска и еколошка питања Горан Свилановић је рекао да та организација сматра да је напредак који је регион постигао последњих година охрабрујући иако изазови и даље остају.