Коштуница: Угрожена демократија

Председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница изјавио је да је
пре 30 година "демократија у комунистичким режимима била суштински ограничена, а у неким потпуно сатрвена, док је данас демократија поново у много чему озбиљно угрожена у савременим демократским државама".

"С разлогом можемо да се запитамо шта ће од демократије остати у савременим постдемократским друштвима", рекао је Коштуница на трибини Фонда Слободан Јовановић, на којој је представљено треће издање књиге "Страначки плурализам или монизам".

Коштуница је рекао да књига, чије је прво издање објављено 1983. године, представља одбрану класичног, либералног схватања демократије, а суштина тог схватања је да
демократије нема без страначког плурализма.

"Демократије нема тамо где је на делу нешто супротно, а то је страначки монизам", истакао је Коштуница, који је један од аутора књиге.

Коштуница је рекао да је основна идеја и разлог зашто је ова књига написана одбрана страначког плурализма, што су учинили на конкретном примеру и описали изузетно важно раздобље наше прошлости када је Комунистичка партија, непосредно после Другог светског рата, почела да сузбија, а затим је и потпуно угушила политичку опозицију и страначки плурализам.

"Гушење опозиције, успостављање система заснованог на искључивој владавини једне странке, успостављање система страначког монизма, који је трајао скоро пола века, имало је далекосежне и погубне последице по потоњи развој земље, по грађанске и политичке слободе, по појединачне судбине и судбине читавих генерација", рекао је Коштуница.

Он је рекао да им је била намера да у књизи супротставе ставове Комунистичке партије и демократских, некомунистичких странака и да су то урадили, пре свега, помоћу стенографских белешки скупштинских расправа и кроз иступања у јавности ондашњих режимских званичника.

Коштуница је рекао да је друго издање књиге изашло 1990. године, после пада комунизма, када су "преко ноћи нестајали сви приговори систему страначког плурализма, када смо могли да будемо сведоци и да пратимо како су се преко ноћи најжешчи критичари књиге и страначког плурализма прометнули у поборнике новог система вишестраначке демократије".

Унутрашњи непријатељи демократије

Председник ДСС-а је рекао да 20 година после другог издања књиге, после пада комунизма и тријумфа либералне демократије, демократија више није имала спољног непријатеља - комунизам, али се отворио низ унутрашњих проблема, а они су највише везани за медијску сферу, када је реч је заменила слика, што је омогућило неслућене могућности манипулације јавношћу.

Коштуница је рекао да је данашња догма, која важи на евроатланском простору, да савремена демократска држава треба да уступи место постмодерној држави, а стварањем постмодерне демократије се сужава простор за одлучивања грађана.

Аутор књиге професор Коста Чавошки рекао је да је ова књига оставила дубок траг. Чавошки је, говорећи о аналогији између ондашњег и садашњег времена, оценио да су политичке странке нужне у сваком демократском друштву које је масовно, али је важно какве су те странке и да ли је тај страначки систем привидан или стваран.

Упоређујући ондашње и данашње време, рекао је да је кључни потез 1945. године било затирања слободе штампе и то не доношењем закона, него бруталним мерама, тако што су скојевци од колпортера узимали новине, палили их и тако су спречавали да се растура лист "Демократија".

Чавошки је рекао да је објављено само седам бројева тог листа, а онда је престало, јер је ондашњи синдикат штампарских радника одбио да даље штампа такве антинародне списе.

"Данас утицај штампе није велики, али је врло велики утицај електронских медија, па се врло лако може закључити да је читав низ озбиљних опозиционих странака и озбиљних мислећих људи изостављен са екрана. Исто се ради као у оно време, само не толико сурово и брутално како је то било онда, али на исти начин ефикасно", истакао је Чавошки.

Комунисти су, према његовим речима, разбијали ондашње странке, тако што су подстицали "отцепљење савитљивијих фракција", оних које су закључили да се том времену треба прилагодити.

Чавошки је рекао да је у странкама тада, као и сада, било доушника. "Разбијање странака се догодило и са Српском радикалном странком, само што то није било инспирисано из Београда, него из Брисела, а нарочито из Вашингтона", рекао је Чавошки.

Коста Чавошки је рекао да се после Другог светског рата сузбијала и уништавала независност судова, судије су били лаици, а "главни циљ недавне реформе правосуђа био је обуздавање и уништавање независности судства".