Усвојена резолуција о Србији

Посланици Парламентарне скупштине Савета Европе усвојили су у Стразбуру резолуцију којом се Београд и Приштина позивају да наставе дијалог и примене до сада постигнуте споразуме.

У резолуцији усвојеној са 90 гласова за, три гласа против и троје уздржаних, оцењује се да је Србија постигла значајан напредак у многим областима, али и да су неки кључни проблеми као што су реформа правосуђа, борба против корупције и изборни закон и даље нерешени.

Као преостали задаци које власти у Београду треба да обаве, како би се окончао процес мониторинга, наводе се реформа судства, усвајање и примена ефикасних антикорупционих прописа, унапређење стања у медијима и пуна примена права мањина, посебно Рома.

Савет Европе ће у наредном периоду, како се наводи, усмерити пажњу на механизме успостављања одрживе демократије укључујући реформу судства (транспарентну процедуру реизбора судија и оснивање највиших судова), изградњу транспарентног система финансирања странака, независне медије и пуну примену закона о слободи говора и удруживања.

На текст резолуције поднето је 17 амандмана, а усвојено је њих девет, међу којима су амандмани о унапређењу статуса мањина, укључујући спречавање кршења слободе у области сексуалне оријентације.

Усвојен је, такође, амандман којим се српске власти позивају да "идентификују и приведу правди помагаче" хашких оптуженика Ратка Младића и Горана Хаџића.

Шеф делегације Скупштине Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе Драгољуб Чланови српске делегације Наташа Вучковић и Слободан Алигрудић изразили су жаљење због тога што се у резолуцији не предлаже завршетак мониторинга Србије и почетак процеса постмониторинга.

У извештају и резолуцији о Србији, под називом "Поштовање обавеза и дужности Србије", Парламентарна Скупштина СЕ констатује да ће Европски савет у фебруару/марту одлучити о додели Србији статуса кандидата за чланство у ЕУ, након што потврди да су власти у Београду оствариле даљи напредак у примени споразума постигнутих са Приштином, као и у активној сарадњи са Еулексом и Кфором.

У резолуцији се оцењује и да су медији у Србији суочени са економским тешкоћама које могу да угрозе медијски плурализам и слободу, а као посебни проблеми истичу се власништво над медијима, улога државе у медијском простору, економска исплативост медија, транспарентност власништва над медијима и напади на новинаре.