Партијска лојалност на испиту

Партијске централе у Србији, пред великим су изазовом. Одабир кандидата за листе којима ће изаћи на парламентарне изборе је почео, а први пут од увођења вишестраначја редослед на њима после избора неће моћи да се мења.

Дошло је време да се у пракси провери партијска лојалност и потенцијална опасност од трговине мандатима којима, откако су укинуте бланко оставке, располажу посланици. И док неке партије тврде да с тим немају проблема, друге већ препричавају горко искуство.

Многи би о парламенту само сањали, да се пре четири године поштовао редослед посланика на изборној листи. Тако је тек осредњу позицију, 45. место листе Г 17 плус тада заузимао Млађан Динкић, а Мирко Цветковић био је на самом зачељу листе "За европску Србију". Нова изборна правила – нови проблеми.

"Како мотивисати све оне који су на листи да једнако учествују у кампањи, јер они који су при врху сасвим сигурно добијају мандате и они немају никаквог разлога да учествују у кампањи, јер им редослед обезбеђује место у парламенту. Они који се налазе на дну листе нису мотивисани, јер сасвим сигурно неће ући у парламент", каже лидер Социјалдемократске партије Србије Расим Љајић.

Веће странке не крију – сигурна позиција за улазак у парламент, а нарочито коалиционим партнерима прераста у озбиљну математику. Свака трећа особа – мора бити жена, а где су још замене за кандидате који ће, у случају да се власт освоји, отићи на друге функције.

"Изборни штаб већ ради на неким критеријумима, како бисмо рачунали да најрепрезентативнији представници ДС-а буду укључени, али и најпопуларнији локални лидери, да имамо равномерну регионалну заступљеност и да тај пресек људи на првих сто, или 150 места осликава читаву Србију, а не само Београд", каже Јелена Триван, потпредседница ДС-а.

"Некада је било част наћи се на посланичкој листи. Мислим да и данас треба да буде част наћи се на посланичкој листи", истиче функционерка СНС-а Јоргованка Табаковић.

Лидер Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић сматра да је лоше то што овај изборни закон неће омогућити грађанима да знају за кога да гласају, већ је, како каже, закон који је партијске одлуке са краја кампање преместио на почетак.

"Мислим да су избори, пре свега, значајни по томе што ће на њима први пут бити утврђена неприкосновеност политичког мандата", каже Јовановић.

Странке немају право на грешку

И, ето, највећег страха у странакама које више немају право на грешку у процени кандидата. Власнике мандата, осим морала, ништа неће спречавати да пређу у супротни табор.

Мени се то већ догодило у Косовској Митровици. Освојили смо самостално као странка два одборничка места, и на првој седници парламента – дакле нису имали времена да се разочарају у странку – они су прешли у супротни табор", каже Љајић.

Потпредседник Српске радикалне странке Драган Тодоровић каже да је затворена листа сама по себи извор корупције и куповине посланика и да ће бити најдрастичнија откако је уведено вишестраначје.

"Ја сам сигуран да ће тај метод омогућити да се владајућа већина формира и пре него што се заврше избори", рекао је Тодоровић.

Када се заврше избори, према процени Цесида, чији су се, како кажу, телефони усијали од позива странака које траже савет, изборна правила мораће на поправку.