Одбрана српског наслеђа на Косову

На Косову и Метохији било је више покушаја ревизије историје, а нарочито од фебруара 2008. године. Споразум о заштити културне својине и наслеђа, који су крајем прошле године потписале америчка државна секретарка Хилари Клинтон и председница Косова Атифете Јахјага, поново је узнемирио јавност.

Клинтонова је тада навела да су Сједињене Америчке Државе предане заштити свих културних споменика Косова, и као пример једног од најлепших културних блага навела српски манастир Грачаницу.

"Видела сам Грачаницу, српску цркву из 14. века. То је само једно од многих културних блага на Косову", рекла је тада Хилари Клинтон.

Иако је америчка државна секретарка Грачаницу назвала српском, контекст у којем је говорила о њој за део овдашње јавности био је јасан сигнал да се од Србије поново нешто отима.

Такозвана "косовизација" није ништа ново него појава са којом се српски представници у међународним институцијама скоро свакодневно суочавају.

Генерална секретарка Националне комисије за Унеско Јасна Зрновић каже да се културно наслеђе не може преименовати ниједним актом, нити споразумом.

"Не могу неке државе да се договоре око нечега што припада неком другом. То се у свету не ради", наглашава Зрновићева.

"Та институција стално је присутна на Косову где обнавља споменике. Стално се бавимо њима да бисмо показали шта представљају и колико су значајни", каже Вера Павловић Лончарски из Републичког завода за заштиту споменика културе. 

Општа је оцена да је једино средство за обезбеђење опстанка баштине на Космету разговор – са међународном заједницом, али и са Албанцима.

"Они Албанци који су рационалнији знају да им није у интересу да се нешто деси манастирима, а они паметни међу њима не могу да заговарају да се српско културно наслеђе преименује у албанске споменике", сматра бивши председник Националне комисије за Унеско Јован Ћирилов.

Четири српска манастира уписана су на Унескову листу светске културне баштине, и то као угрожена баштина. То би требало да значи, кажу стручњаци, да је светска јавност упозната и са културно-историјским значајем који имају и опасношћу која им прети.

Опозиција о одбрани наслеђа

Иако опозиционе партије имају не само другачије погледе од власти на косовске прилике, него се у томе међусобно још више разликују, у једном се ипак слажу - сматрају да треба инсистирати на сталном присуству Срба у на Космету, али и на чешћим посетама.

"Док је овај албански тријумфализам на сцени и док је та варварска подршка Америке присутна, ти ће споменици бити перманентно угрожени. Мислим да ниједан не само млади Србин, него становник Србије, грађанин Србије, пунолетан или који завршава осми разред основне школе, не треба да расте ни да формира властити идентитет, уколико се није прекрстио под сводовима Грацанице", каже председник Савета за културу ДСС-а Синиша Ковачевић.

"Што више Срба мора остати на Косову, да би српска баштина остала српска. Косово је одсутно од Србије у овом тренутку, али то не спречава државу да оно на паметан начин, паметном политиком, за сва времена остане српско", сматра Ненад Прокић, из Савета за културу ЛДП-а.

Прокић подсећа да је и "центар руске духовности у Кијеву, а не у Москви", али и да је византизам настао у данашњем Истанбулу. То су ствари које су се, каже, "дешавале кроз историју", али "немогућност сталног присуства институција Србије у Покрајини, не значи директно и да су споменици заувек изгубљени".