Позив лидерима ЕУ

Европски парламент позива Европски савет да у марту одобри Србији статус кандидата за  чланство у Европској унији "под претпоставком да ће српске власти дотле испунити услове, утврђене на заседању лидера ЕУ у децембру 2011".

То се наводи у предлогу резолуције Европског парламента, о којем ће сутра у Бриселу расправљати Спољнополитички одбор парламента, преноси Бета. Тај документ би, после још две расправе, парламент ЕУ требало да усвоји на пленарном заседању почетком марта. 

Европски парламент, пише у нацрту резолуције, сматра да би, с обзиром на мишљење Европске комисије о напретку Србије, из октобра 2011. године, преговори о пријему Србије "требало да почну што пре чиме би се показала преданост Европске уније перспективи те земље за улазак у ЕУ".

Како је наглашено, Европски парламент сматра да су остварени кључни приоритети на које је Европска комисија указала у мишљењу и да се реформе у Србији настављају.

Европски парламент, како се наводи у нацрту, позива власти у Београду да време до заседања челника ЕУ у марту искористе "за активно ангажовање у дијалогу с Приштином да би у потпуности применили постигнуте договоре, и да се нађу решења за пуноправно учешће Косова у регионалној сарадњи, укључујући трговину".

"Даљи напредак Србије у интеграцији у Европску унију зависи од напретка у обезбеђивању критеријума из Копенхагена ЕУ за учвршћење политичке демократије и функционалне тржишне привреде у земљама које желе да постану чланице Уније", наводи се у нацрту.

С тим у вези посебно се наглашава потреба јачања владавине закона, поштовања људских права и "бољег деловања тржишне привреде".

Значај регионалне сарадње

Европски парламент тражи да сви у региону буду укључени у сарадњу, а посебно се поздравља подршка Србије и Хрватске Босни и Херцеговини, и допринос председника Бориса Тадића и Иве Јосиповића јачању веза Србије и Хрватске.

Такође се поздравља то што је Србија изручила Трибуналу у Хагу преостале одбегле оптуженике - Ратка Младића и Горана Хаџића, уз напомену да је нужно истражити "мреже подршке које су они имали, посебно у војним и цивилним безбедносним службама".

Европски посланици, пише у нацрту, поздрављају напредак у сузбијању корупције у Србији, истичући одлуке Уставног суда о спречавању сукоба интереса на јавним положајима. Они, међутим, напомињу да постоје "повезани интереси политичких странака и тајкуна да одрже системску корупцију, што је општи проблем у региону".

У предлогу резолуције се од власти Србије тражи јачање државних тела за борбу против корупције и подвлачи да је "истинска владавина закона нужна за привлачење страних инвестиција и бржи прелазак економије на слободно тржиште".

"Постојање монопола с тим у вези озбиљно нарушава тај прелазак", оцењује се у документу Европског парламента и позива влада у Београду да и даље доноси мере за укидање тих монопола, и за олакшавање оснивања малих и средњих предузећа.

Такође се указује на "многе неправилности", посебно у приватизацији и јавним набавкама, тражи се тачно утврђивање јавног власништва да би се "обезбедило сигурно и предвидиво пословање" и предочава се нужност наставка реституције приватне имовине и да се спречи да приватни интереси отуђе јавна добра.