Странке крију донаторе?

Просечан извештај о донацијама на сајтовима партија чине дуге листе донатора странака, а међу њима тек понеко познато име и суме од којих се баш и не врти у глави. Кад се зброје уплате фирми симпатизера, једва девет милиона динара слило се на пет партијских рачуна током ове године, а када се ту додају сва правна и физичка лица донације износе око 27 милиона динара.

"Нико неће своје фирме да стави на добош зато што би му истог тренутка упало сто педесет режимских инспекција. У гроб би отерали човека да постави своју фирму. Тако је лакше да стави Вуле Вулетић, лакше је него да му се униште радници и производња", каже Александар Вучић из Српске напредне странке.

Странка Г17 плус пријавила је 132 донације, вредне 15 милиона динара. Нешто мање, 11 милиона, уплаћено је Демократској странци, где се, кажу, свакодневно ажурирају подаци.

"То је та сума, ми бисмо можда желели да буде већа, али толика је колика је, и ми смо захвални свима који су нам помогли и који ће нам помагати. Странка се превасходно финансира од чланарина и из буџета", каже Марко Ђуришић из ДС-а.

Међу петорком која је објавила донације нашла се и Демократска странка Србије, са скромних 39 хиљада динара. Кад се извуче просек, најиздашнији су донатори Социјалистичке партије Србије – по 340 хиљада. Последњих десет година практикују такозвани партијски порез, па им на рачун сваког месеца леже пет до десет одсто плата њихових функционера.

"То је законом дозвољено и то је ствар договора. Ако се ми договоримо тако, то мора да се поштује, то је нормална ствар", каже Дејан Бацковић из СПС-а.

Неке странке тврде да немају донаторе због којих би их закон натерао да објаве имена.

Иван Андрић из Либерално-демократске партије напомиње да у овом периоду странци нису потребна већа средства од онога што прима из буџета, па ЛДП, како каже, нема донације веће од по шест хиљада динара.

Правило је да се пријаве прилози који премашују просечну плату у Србији. Невладина организација "Транспарентност Србија" каже да постоји сумња када је реч о броју објављених донација.

"Могуће је да су правна лица у страху да се нађу на листи именованих донатора и да због тога не желе да им се објаве имена", каже Немања Ненадић из "Транспарентности Србија".

Према његовим речима, разлог томе је страх од потенцијалног реваншизма, од стране других политичких опција, било у овом тренутку било у будућности ако дође до неких промена на власти.

Агенција за борбу против корупције најављује да ће контролисати и странке и њихове финансијере. "Прво што ће Агенција у овом тренутку урадити је да покрене систем упозорења, што је адекватно, а након тога ће да уследе прекршајне пријаве", истиче Зоран Стојиљковић из Агенције за борбу против корупције.

У Агенцији кажу да је апсурдно што чак три парламентарне странке нису објавиле листу донатора, јер уопште немају сајт.