Срђа Јанковић: Ко крши мере – крши минимум минимума који ми тражимо

Срђа Јанковић је, гостујући у Јутарњем програму, говорио о одлуци да се дозволи публика на утакмици Црвена звезда – Будућност, истичући да је свако кршење мера потенцијално опасно.

"То значи да постоји неко ко није озбиљно схватио разлоге због којих су уведене мере. Нико их није увео да би ускратио нешто људима. Сви смо жељни спорта и забаве, али кад неко преурањено спроведе нешто што мерама није омогућено с разлогом, онда имамо проблем. Ако тако нешто буде учестало, поквариће се оно што смо мерама постигли", истакао је члан Кризног штаба.

Јанковић је напоменуо да су ове мере минимум минимума који Кризни штаб дугује себи и друштву да заштити људске животе.

"Још не могу бити блаже, ко крши мере – крши минимум минимума који ми тражимо", истакао је имунолог.

Навео је да још немамо толико велики проценат заштићених да можемо да рачунамо да то може само по себи да заустави епидемију.

Јанковић је указао да сада имамо 200 новозаражених дневно, а тај број, каже, изгледа мали јер смо имали неколико хиљада током зиме.

"Двеста није мало, ово није крај чак ни овог таласа, а камоли епидемије, а камоли пандемије. Маску ћу скинути када не буде више заражених", напоменуо је Јанковић.

Имунолог је указао да прославе јесу лепе, али да носе већи ризик него конгреси или концерти класичне музике, који су статични догађаји.

Једна од опција је, каже, прослава на отвореном, али то још није могуће.

Апелујем на стрпљење 

Коментаришући поједине најаве да бисмо 21. јуна могли да победимо корону, Јанковић је рекао да је тај датум резултат процене лекара пре ког датума не треба да се ублаже мере.

"Морам да се сложим са др Шеклером, који је рекао да вирус неће доћи тада да преговара. Тај датум је био наша оријентација када смо рекли да је безбедно да се ублажавају неке мере. Апелујем на стрпљење, сви су жељни догађаја, и то ће бити када буде безбедно", напомиње Јанковић.

Према његовим речима, за формално проглашавање краја епидемије ниједан случај не сме бити 28 дана, а за целу пандемију да тако буде у целом свету.

Када је реч о вакцинацији деце од 12 до 15 година, Јанковић је рекао да треба сачекати док и наша Агенција за лекове и медицинска средства обави истраживања.

"Када буде формално могуће, биће наша препорука. Да ли ће се ићи на масовне акције, зависи од епидемиолошких потреба, ситуације, логистике. Ја као имунолог ћу моћи да кажем родитељима да је за њихово дете у том узрасту добро да прими вакцину", рекао је Јанковић.

Наводи да је изјава др Иве Удовичића из ВМЦ Карабурма да епидемије у просеку трају четири године заправо позив на стрпљење.

"Зависи какав је инфективни агенс, није исто да ли траје у форми таласа или ће вирус постати нешто налик на ендемску појаву – вирус који је у мањој мери у нижем интензитету присутан дуже време у популацији. Не можемо да предвидимо да ли ће се тако десити. Можемо да кажемо да што будемо ефикаснији у мерама сузбијања, то је мања вероватноћа да вирус може да прави таласе који су нас погодили. Када га сведемо на спорадичне појаве, епидемија може да траје, али то није проблем исте магнитуде као онај са којим смо се суочавали", напомиње Јанковић.