Стручњаци разрешавају најчешће дилеме грађана о вакцинацији

Недељу за нама обележила је прича о "Астра-Зенекиној" вакцини. Неке земље су обуставиле њену примену, друге су је ограничиле на старије грађане. Имају ли разлога за бригу наши грађани коју су примили ту вакцину?

Павле Зелић из Агенције за лекове и медицинска средства Србије рекао је да не постоји ниједан једини случај било каквих проблема, тромбоемболијских, са крвним угрушцима који су доведени у везу са "Астра-Зенекином" вакцином у Републици Србији.

"Имали смо састанак са Европском агенцијом за лекове почетком недеље, њихова је одлука  била јасна и недвосмислена, поједине земље ЕУ су урадиле нешто друго, али то је мимо одлуке централног тела ЕУ, пратимо препоруке, пажљиво проучавамо, имамо извештаје на дневном нивоу о нежељеним реакцијама и ништа спорно нимо видели", навео је Зелић.

Према његовим речима, сви који су примили прву дозу без икаквих проблема могу да приме и другу, да постоји било какав проблем, Агенција би реаговала.

Дилема која је од почетка вакцинације избила у први план јесте да ли вакцина може да утиче на плодност?

Имунолог Срђа Јанковић рекао је да овде не постоје апсолутно никакви аргументи који стоје иза такве тврдње.

"И као што сам у разговору са студентима урадио, усудио бих се да поново цитирам Хомера у Ђурићевом преводу: када Хомерови јунаци у Илијади и Одисеји не знају одговор на питање, они одговарају ‘зло је зборит насумице’. То нас опомиње на нешто на шта многи данас немају довољно свести, када неко напамет нешто каже без аргумената, то уплаши људе и направи велику штету", истакао је Јанковић.

Додао је да нема никакве везе између проблема са плодношћу и било које вакцине, да нема никаквог разлога да се прави таква веза, не само да нема доказа, него ни разумних разлога за претпоставку да би вакцина могла да изазове било какав проблем у том смислу. 

Коронавирус највише последица оставља на плућа. С друге стране, рак плућа је најчешће малигно обољење у Србији. Да ли такви болесници треба да приме вакцину?

Директорка Клинике за пулмологију докторка Виолета Вученић Михаиловић сматра да би сви болесници требало да приме вакцину, не у оној фази, у тренутку када примају цитотерапију или имунотерапију, али треба изабрати распон између.

"Обично су то протоколи на три недеље, треба гађати негде у средини између два протокола, прва доза, и опет ревакцинација између два протокола. То је отприлике разуман период, када организам може да направи добар одговор између имунотерапија на вакцину", навела је докторка.

Да ли треба правити избор, коју вакцину примити?

"Кажу да је најбоља она која је доступна, ми на срећу имамо доступне четири вакцине. Нема практично избора, само се што пре вакцинисати", поручила је докторка.

Када је реч о онима који имају астму или су хронични броници, докторка каже да би било врло пожељно и практично неопходно да се имунизују.

Да ли се трансплантираним пацијентима препоручује вакцинација?

Директор Клинике за кардиохирургију КЦС Светозар Путник рекао је да сада има јаких валидних доказа да су кардиоваскуларни болесници најугроженији од ковид инфекције и, с друге стране, има апсолутно довољно доказа да кажемо да је вакцинација за те болеснике приоритет, односно да су ти људи први који треба да буду вакцинисани.

"С друге стране, за трансплантиране болеснике, наравно, наше Светско удружење за трансплантацију солидних органа препоручује вакцинацију свих трансплантираних болесника по одређеном режиму који није компликован, дакле врло прост одговор – апсолутно да", напоменуо је Путник.