Недоумице о вакцинама – стручњаци за РТС дају одговоре на честа питања

Из дана у дан расте број вакцинисаних. Највише грађана желело је кинеску вакцину, а ње смо и имали највише. Потом је највеће интересовање било за "Фајзер-Бионтекову", па руски "спутњик", а најмање смо желели "Астра-Зенекину". Да се вакцинишу, чешће су се одлучивале жене. А просечна старост вакцинисаних је 61,6 година.

Највише вакцинисаних је у Београду. Прва четири места заузимају београдске општине – Стари град, Савски венац, Врачар и Нови Београд. Пети на скали најбољих је Ниш.

Најмање интересовање за вакцинацију је у Жагубици, Бујановцу, Новом Пазару, Сјеници и Тутину, где је проценат вакцинисаних испод један одсто.

Када се посматрају само старији од 60 година, највише их је вакцинисано у Београду, и то у општини Савски венац – готово 70 одсто. На петом месту је Сремска Митровица. Најмање вакцинисаних је у Ражњу, Мерошини, Бољевцу.

Много је оних који одмах после примања друге дозе одлазе да провере колико су заштићени, и раде анализу антитела. Да ли то уопште треба радити?

Проф. др Душан Попадић са Клинике за имунологију УКЦС рекао је да садржај антитела показује неки имунитет, али у сваком случају то није свеобухватни маркер способности да се одбранимо од ковида 19.

"Тестова има много, различитих су произвођача и сваки мери нешто, а ми не можемо да знамо, односно особа која се тестира, у највећем броју случајева, да зна шта та антитела тачно значе. Који је тај заштитни садржај антитела који ми треба да имамо у телесним течностима, односно крви, који би нас заштитио од болести? Тако да ја ни у ком случају, изван клиничких студија и истраживања, у овом тренутку никоме не могу да препоручим одређивање садржаја антитела у крви", навео је Попадић.

Када треба примити другу дозу, односно када да се вакцинишу они који су после прве дозе прележали ковид 19?

Епидемиолог и члан Кризног штаба, др Предраг Кон, наводи да у принципу треба потпуно да се прележи болести и да мора да прође минимум месец дана. 

"Оно што ми препоручујемо јесте да се после три месеца вакцинишу, да не остављају то случају. То је тренутни став. Међутим, то је индивидуална ствар, и зависи од тога да ли има или нема антитела. Ту је ипак специфично, и ту има смисла измерити антитела, јер од тога зависи када би требало да се вакцинишу", објаснио је Кон.

Да ли би онда они који су прележали корону могли да буду довољно заштићени уколико приме само једну дозу?

Професор Попадић истиче да су у клиничким студијама искључивали особе које су имале корону и да зато не постоје подаци о томе. 

"Са имунолошког становишта говорећи, једна доза код таквих особа деловала би као друга доза код особа које нису имале ковид. Велика Британија је у жељи да вакцинацијом обухвати што више становника одложила давање те друге дозе, за сада нема резултата студија које указују на ефикасност таквог приступа", рекао је Попадић.

У последње време се све више говори и о трећој дози вакцине. Шта су до сада утврдили истраживачи?

Државни секретар Министарства здравља, др Мирсад Ђерлек, напомиње да се прате истраживања произвођача који желе да усаврше вакцину.

"Упоредо са тим у ИНЕП-у, у Нуклеарном институту, већ три месеца истражујемо, посебно одређене старосне групе а ту мислим на старије од 70, посебно мушки пол, и мислимо да ће после детаљних истраживања струка донети одлуку да ли ће се одлучити за давање треће дозе или неке друге вакцине", рекао је Ђерлек.

Вакцина има довољно, вакцинација је добровољна и бесплатна. А да ли би за некога могла да постане и обавезна?

Директор Клинике за инфективне и тропске болести УКЦС, проф. др Горан Стевановић, каже да је закључак свих руководилаца болница у ковид систему да се упути апел, захтев, молба, да се упути иницијатива да вакцина против ковида постане обавезна за здравствене раднике.

"Тиме бисмо прво заштитили здравствене раднике, затим бисмо повећали степен заштите самих пацијената, и оних који се лече од ковида и оних који се не лече, а дали и један допунски замах даљој вакцинацији становништва", поручује Стевановић.