Борба са короном – кад вируси покажу своју сурову природу

Од почетка епидемије, 6. марта, у нашој земљи умрло је 3.211 особа, а зараза је потврђена код укупно 337.923 особе.

Колико ће и шта све да заустави, промени и угрози вирус Sars-Cov-2, који је свет почео да забрињава крајем прошле године, нико није ни могао да претпостави.

Али, вируси су још једном показали своју праву природу, можда и најсуровију до сада.

"Најтежи тренутак мени у овој пандемији је био она трагична ситуација коју смо ми имали у Нишу, у геронтолошком центру...", рекао је епидемиолог проф. др Бранислав Тиодоровић.

Др Иво Удовичић, командант Војномедицинског центра Карабурма, напомиње да им је најтеже када неко умре, посебно кад је млад.

"Посебно нам је тешко када лечимо некога ко је наш, ми смо постали једна породица, дружимо се у специфичним условима. Мени је посебно тешко било када сам интубирао колегиницу с којом дуго година радим, а најсрећнији тренутак је када сам је екстубирао, односно када сам је послао кући, да се придружи својој породици", казао је Удовичић.

Од марта до данас имали смо и ванредно стање, затварање граница, потпуну обуставу кретања, потпуну реорганизацију здравственог система и прилагођавање борби против короне, превентивне мере, строге мере и њихово попуштање.

"Када је стигла опрема и када су стигли респиратори, то никад нећу заборавити, то је било такво олакшање јер јасно је било да без тога следи потпуна катастрофа, други преломни тренутак, је отварање ове болница у Батајници", изјавио је др Предраг Кон.

Тиодоровић је истакао да му полет даје огроман број младих људи, лекара, сестара, колеге и колегинице, који су ушли у ковид болнице.

"Желим да пре свега захвалим херојима – здравственим радницима, свима без изузетка", напомиње министар здравља Златибор Лончар.

А коронавирус и даље проналази начине да се шири и да нас угрожава, или му ми то дозвољавамо.

Наредна година би због масовне имунизације требало да буде година у којој ћемо, надају се сви, моћи да се вратимо уобичајеном животу. Одређени тренуци, и тешки, и они који су дали наду, памтиће се заувек.

"Цео период је јако тежак, то је нешто што је непрекидна борба, у мом случају не оперативно, али је са непрекидним осећајем огромног притиска, и одговорности", напомиње др Кон.