Чаробни штапић или део решења - стручњаци објашњавају кључне разлике међу вакцинама

Учесници емисије Упитник који су желели да приближе и одговоре на све недоумице које грађани имају око будуће вакцинације сами су сигурни да ће примити вакцину чим им буде доступна.

"Надам се да ћу међу првима примити вакцину када моја здраствена установа дође не ред јер желим да дам и лични пример, рекао је члан Кризног штаба др Срђа Јанковић.

Државни секретар у Министарству здравља др Мирсад Ђерлек каже да иако имамо последњих неколико дана смањен број оболелих забрињава и даље висок прилив у болнице где је већ хоспитализовано више од 9.700 болесника, а јединице интезивне неге су и даље пуне.

"Почели смо имунизацију од геронтолошких центара јер је та популација најосетљивија. Вакцинисано је 850 корисника и није било значајних нежељених дејстава осим благог црвенила и бола на убодном месту или краткотрајних главобоља", рекао је Ђерлек.

За особе са хроничним болестима консултоваће се стручњаци 

Вакцинација се не ради код трудница и деце јер није било времена за додатна испитивања за те групе што не значи да она не би била безбедна и за њих, каже имунолог др Срђа Јанковић. 

"Неће бити вакцинисана деца пре 18 година, а горња граница за примање вакцине не поистоји. Чак и слабији имунски одговор је бољи него никакав", нагласио је Јанковић.

Ђерлек каже да ће се за одређена хронична обољења консултовати стручњаци да би се знало да ли је неко кандидат за вакцину или не.

"Хронични болесници наравно могу да приме вакцину, осим ако њихова болест није тренутно у акутној односно запаљенској фази. Онда се сачека да то прође и онда могу да приме вакцину", објаснио је Јанковић.

И вирусолог др Миланко Шеклер каже да ће се вакцинисати јер га на то наводи вишедеценијско искуство рада са живином за које постоји преко 15 вакцина против коронавируса.

"Што се тиче вакцина за људе постоји груба подела на неактивисане, где је вирус потпуно мртав и оне би требале да су најбезбедније. То су, рецимо кинеске вакцине. Те вакцине су најкомпликованије и најскупље за производњу. Друга је руска која користи аденовирусе односно векторе у које је уграђен део коронавируса. Оне стимулишу имунитет. 'Фајзерова' вакцина користи потпуно нови начин и она је као и 'Модернина' за сада одобрена за хитна коришћења", објаснио је Шеклер.

И уз вакцину поштовати мере 

Јанковић се не слаже да било која вакцина није безбедна јер оне морају да прођу провере безбедности и делотворности. Број испитаника је исти као и у било којој процедури само што су оне ту процедуру прошле брже.

"Када немамо пандемију регулатори зазиру од нових технологија, али то не значи да оне нису безбедне. Уобичајено је да се вакцине и даље испитују и проверавају и по добијању одобрења. Ризик је много мањи него код многих лекова и вакцина које су већ у употреби", каже Јанковић.

Ђерлек каже да после прве дозе они који су примили вакцину још нису довољно заштићени и треба сачекати другу дозу да би се стекао имунитет.

Јанковић истиче да вакцина није чаробни штапић и да све мере које су на снази треба да се примењују док год постоји епидемија.

Шеклер каже да вакцина не гарантује да неко не може да се зарази или да преноси вирус даље. Вакцина је, додаје, део решења, а не потпуно решење и мере морају да се поштују.

Вакцинација није обавезна већ добровољна али ће бити отворени кол центри где ће заинтересовани грађани моћи да се информишу и пријаве за имунизацију. Он је позвао грађане да искористе прилику и да се вакцинишу.

"Ни не размишља се о принудној имунизацији. Сваки грађанин ће добити формулар пре вакцинације где ће се изјаснисити да добровољно прихвата имунизацију", објаснио је Ђерлек.

"Ковид 19 неће нестати"

Ђерлек наводи да се прати да ли ће доћи до преливања новог соја коронавируса из Велике Британије и других земаља.

Срђа Јанковић напомиње да се разматрало укидање летова из Велике Британије, али истиче да страх од једне мутације вируса може и сада јесте претеран.

Мутације су, додаје, природна појава, дешавају се и само ретко мењају особине вируса. Овде је дошло до мутације која мења једну особину - лакоће преношења.

Шеклер напомиње да не постоји посебна мутација вируса који су опаснији. То се не тиче углавном клиничке слике.

"Када почне да се примењује вакцинација, када вирус и даље буде покушао да зарази и даље оне који су преболели и оне који су вакцинисани, вирус ће имати притисак да мутира. Крајње решење је да се направи еквилибријум са вирусом. Ми га нећемо искоренити, ковид неће нестати. Он ће постати један од четири хумана коронавируса", нагласио је Шеклер.

Ђерлек напомиње да је у овом тренутку вакцина довољна да покрије и нови сој коронавируса.

"Да не знам да сам преболео примио бих руску, да знам да сам преболео примио бих кинеску. Примио бих свакако и Фајзерову и Модернину, то је мој став", напомиње Шеклер.

Јанковић указује да свака вакцина која је регистрована проверено безбедна и делотворна у великој мери.

Ђерлек: Као појединац потписујете добровољни пристанак

Др Мирсад Ђерлек наводи да је оперативни план имунизације сачинио Стручни комитет за имунизацију и "Батут".

"Већ смо почели са старима, они који су код кућа исто, а после долазе здравствени радници подељени у седам група, друга половина јануара. Прво људи који раде у интензивној нези, у ковид болницама, у амбулантама домова здравља и тријажним центрима, људи који раде у лабораторијама где је дијагностика ковид ценмтара. Али, морамо вакцинисати и здравствене радника који раде у нон ковид систему, у јединицама интензивне неге, хируршким одељењима, осталим одељењима и на крају у домовима здравља", нагласио је Ђерлек.

Поред тога мора се вакцинисати и старија популација старија од 75 година у општој популацији.

"Постоје формулари где се ви као појединац изјашњавате, где ћете потписати добровољни пристанак на имунизацију", навео је Ђерлек.

Прва доза имунизације зависи од количине вакцине коју ћемо имати на лагеру.

"Ово је један од најбољих поклона за Нову годину", нагласио је Ђерлек.