Вирус не мари за ментални замор од пандемије, придржавање мера нема алтеранативу

О томе које је старосна струтура заражених, како утиче на ментално здравље и о епидемијској ситуацији у једној од некадашњих република СФРЈ, говорили су гости емисије "Око".

Директорка Института за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" докторка Верица Јовановић каже за РТС да на седници Кризног штаба нису разматрали опцију забране кретања и истакла да уколико се поштују постојеће мере оне су веома ефикасне.

"Ми смо сведоци једног замора материјала, али само поштовање мера није једнако заступљено у свим старосним узрастима", рекла је Јовановићева и додала да старија популација више поштује мере, као и школска деца.

Када је реч о структури новозаражених, у питању су о особе млађе животне доби и радно активном становништву, додајући да грађани строго треба да се придржавају мера - држање дистанце, ношења маски као и да воде рачуна о хигијени затвореног простора.

Јовановићева проблем види у ноћним изласцима, где долази до кршења мера и преноса вируса.

Што се тиче увођења пи-си-ар тестирања на граничним прелазима, Јовановићева каже да је свако дужан да пријави уколико се испоље симптоми ковида 19.

"Најважније је пратити симптоме и знаке и водити рачуна о најближем окружењу оболелог", додаје Јовановићева.

Случајеви депресије у порасту

Марко Браковић психотерапеут и писац указао је да се свет налази у ситуацији да ће вероватно још јако дуго живети са пандемијом, три, четири године, наглашавајући да су случајеви депресије у порасту.

Како је навео, протеклих месеци је ишао је по Србији због промоције књиге и да је виђао различито понашање.

"Виђао сам људе и са и без маске, неки се и загрле приликом поздрављања", каже Браковић.

Велика оптерећеност лекара у Словенији

Илуструјући озбиљност епидемијске ситуације у Словенији дописник РТС-а из Љубљане Владимир Банић истиче да су тамошњи епидемиолози преоптерећени и да не прате више контакте заражених.

Дужни су да сваког оболелог обавесте о току лечења, а заражени више не иде у аабуланту.

Каже да је исти случај је и са лекарима - пре пандемије један лекар је просечно ишао на 1,7 пацијената, док сада лечи и 10 пацијената.

Банић разлоге за експлозију епидемије у Словенији, која је током првог таласа прогласила њен крај у мају, види у летошњем опуштању.

Како је навео, на почетку пандемије људи су због близине италијанске покрајине Ломбардија били преплашени, нису послећивали своје старије, држали су растојање и од пет матара.

"Пошто око 100.000 Словенаца има викендице у Хрватској, летос је дошло до опуштања, а почеле су да раде школе. Смртних случајева је поседње време било осам, девет на дневном нивоу", додаје Банић.

У том контексту, Банић наглашава да су у Словенији млади схватили да не треба да се окупљају да не би угрозили своје старије.

Како ће проћи сезона слава

Пошто смо на прагу сезоне слава, Браковић сматра да ће се грађани тешко одрећи звања гостију. "Чуо сам да ће одговорнији госте поделити у више дана, одвајати старије од млађе", каже Браковић.

По њему, строга једномесечна забрана кретања било би најбоље решење и да би се тада видео крај епидемије.

Владимир Банић наводи случај великог верског празника у Словенији – мартиновање када се сви традиционално виђају што у време пандемије нимало није добро. "Црква је поручила да виђање треба одложити до побољшања ситуације", каже Банић.

На питање да ли ће дођи до затварања школа, Верица Јовановић подсећа да су Батут и ресорно министарство формирали радну групу за праћење пандемије и која даје мишљење о тренутку за затварање школа и када теба прећи на онлајн наставу.

"Засада је утврђено да за тим засад нема потребе, јер нема већег броја инфициране деце", каже Јовановићева.

Браковић поручује да деци треба од малена тренирати ментално здравље. "Они који су се навикли да живот није 'мед и млеко' они су спремнији за живот", каже Браковић.

"Треба децу тренирати за борбу против анксиозности, да се као одрасли не би ментално распали у суочавању са тешким ситуацијама као што је пандемија коронавируса", закључује Браковић.