Колико трају антитела и како постати донор крвне плазме за лечење ковида 19

Докторка Наташа Вавић, трансфузиолог и начелница Одељења за донорске аферезе Института за трансфузију Србије, за Јутарњи програм каже да је то довољно да се давалац јави Институту да се закаже преглед и узимање узорака за анализе.

Давалац крвне плазме прво мора да прође клинички лекарски преглед, што подразумева преглед срца, плућа, притиска, а затим се узимају узорци крви за одређивање крвне слике, комплетне биохемијске анализе, објашњава др Вавић.

Додаје да се ради анализа маркера на хепатитис Б и Ц, ХИВ, сифилис. Ради се и електрофореза протеина.

"Од јуна се, по најновијм препорукама, ради и ИГГ који мора да буде већи од 6 грама по литру. Обавезно се раде и антиковид антитела. Када комплетирамо све те анализе онда доносимо закључак да ли је особа подобна", истиче начелница Одељења за донорске аферезе Института за трансфузију.

Од антитела се, објашњава др Вавић, очекује да се везују са истоменим вирусом и самим тим да га блокирају. Самим тим очекујемо да се бар ублажи ток болести. 

"Било је давалаца који су више од пет пута давали крвну плазму на 15 дана. Увођењем новог критеријума за ИГГ ако је између  шест и осам грама на литар онда могу на 15 дана, а ако је између осам и десет грама могу чак и на седам дана, преко десет на четири дана", истиче др Наташа Вавић.

Наглашава да је задовољна одзивом грађана за донирање крвне плазме. До сада је прикупљено око 2.200 јединица.

Позвом на број 19-819 грађани могу да добију информације о донирању крвне плазме и пријаве се. За сада, плазма се прикупља у Институту за трансфузију, у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу а данас почиње и у Ужицу.

Сарадња Инепа са Институтом на развоју неутралишућег теста

Пре него што неко постане давалац крвне плазме проверавају се антитела. Докторка Марија Гњатовић из Института за примену нуклеарне енергије објашњава да је кључно да се провери колике су концентрације створених ИГГ антитела. 

"Такође је потребно да се провере и антитела која указују на акутно присуство инфекције. Донори плазме ипак развију више вредности антитела тако да смо сигурнији да је проценат неутралишућих антитела већи", каже др Гњатовић.

Додаје да је на Институту за примену нуклеарне енергије могуће на лични захтев да се ради ова анализа и да они пацијенте са добрим вредностима антитела упућују на Завод за трансфузију.

Оно што је важно за одређивање потенцијалнх донора плазме је тај први тренутак кад би требало узети плазму. 

"Највише концентрације антитела постижу се након четири недеље. У литератури се често нађе податак да је то око две до три недеље али наша искуства показују да је то између четврте и шесте недеље и треба сачекати тај период када је концентрација највиша", истиче др Марија Гњатовић. 

Додаје да код неких пацијента антитела трају већ седам месеци. Међутим, оно што је важно за трајност је ниво антитела који је створен на почетку, односно током борбе против вируса. Пацијенти који су имали тежу клиничку слику имају далеко више вредности од особа које су болест прележали са блажом клиничком сликом.

"Институт за примену нуклеарне енергије ради својим тестовима. Инеп је развио два теста, који се константно проверавају, и до сада смо урадили преко 18.000 пацијената. Тренутно смо у поступку екстерне валидације квалитета тестова коју ради лондонска Школа за тропске болести. Квалитетом тестова смо заста задовољни", наглашава др Гњатовић.

Инеп је започео и сарадњу са Институом за трансфузију. Раде на развоју неутралишућег теста који би се користио да детектује присуство тих неутралишућих антитела.