Кон: Најбоље је да ђаци стално носе маску, али могу да је скину док су у клупи

Министар просвете Младен Шарчевић каже да је први септембар и даље довољно далеко да би се видело да ли ће школе моћи да раде по планираном моделу.

"Оно што извесно знамо и од чега смо пошли је да не очекујемо некакво ванредно стање. У првом пику смо имали обавезу да један од родитеља деце старости до 12 година буде код куће са децом. Како је први пик завршен и како смо у том сценарију наставу имали искључиво на даљину, што је свакако боље него да нема ништа, али је ипак најлошији модел који можемо да понудимо", објашњава Шарчевић.

Истиче да су, трагајући за бољим моделима, очекивали да се епидемиолошко стање поправи.

"Истражујући колико родитеља не може да остави дете код куће, дошли смо до податка да је то негде око 22 одсто родитеља деце узраста до 12 година, што је већ сасвим довољан разлог да се покрене механизам да млађи основци на неки начин треба да крену на наставу", каже Шарчевић.

Наводи да је у многим државама у току тек разматрање који модели могу да се примене.

"Ми смо могли ово брзо да покренемо јер смо имали пуно спремних сценарија и предлажемо један од њих који може да задовољи више интереса и запослених у просвети, ученика, родитеља и целокупног друштва. Један од модела је да се од првог до четвртог разреда настава одвија у школама, с тим што морамо да смањимо број ученика. Уз све мере, у већем броју установа морамо да поделимо одељења на бар два дела", објашњава министар Шарчевић.

Каже да у оквиру 17 школских управа, од 1.192 основне школе, у 45 одсто њих одељења не морају да се деле јер број ђака задовољава стандард.

Министар истиче да је настава на даљину без физичког контакта најлошији модел и да су сва прелазна решења која могу да се остваре боља него да се настава одвија само на даљину.

"Принцип је приоритета. Од првог до четвртог разреда, одељења се деле на две групе. Прва група ће почети да ради од осам у циклусима од по 30 минута, паузама од по пет и једним одмором од 15 минута. Пауза између два блока ће бити 20 минута. У другом блоку ради друга група деце истог одељења", наводи Шарчевић.

"Нема колективних спортова, ни певања у хору" 

Епидемиолог Предраг Кон каже да пре поласка детета у школу, сваки родитељ у овој ситуацији треба да буде сарадник, измери детету температуру и не шаље у школу дете са повишеном температуром или знацима респираторне инфекције.

"Када дете дође до школе са родитељем, чим уђе у школу мора да почне да носи маску. Пре него што уђе у учионицу, треба да опере руке. Препоручујемо да се маска носи непрекидно јер је то апсолутно најбезбедније. Када дете дође до своје клупе, у току слушања часа, није обавезно, може да одложи маску, али ми сматрамо да је најпаметније да се непрекидно носи маска", наглашава доктор Кон.

Каже да се ипак дозвољава могућност да дете скине маску када је у својој клупи.

"Ако почне да одговара или га буде неко буде питао нешто, одмах је ставља. Исто важи када излази из учионице. Прозори све време треба да буду отворени докле год је могуће", објашњава доктор Кон. 

Истиче да постоји и читав низ мера – чишћење, прање, дезинфекција површина...

"Све остало, укључујући физичке активности, у смислу физичког васпитања – колективни спортови не могу да се толеришу, биће искључиво вежбања на дистанци. Знамо да и певање може да повећа излучивање вируса. Приликом музичког, нема певања у хору, то треба потпуно избећи. Нема скандирања ни навијања на неком спорту", упозорава доктор Кон. 

"Интензивни контакти са произвођачима вакцина" 

Докторка Дарија Кисић Тепавчевић каже да чланови Кризног штаба имају интензивне контакте са већином произвођача вакцина који се налазе у завршним фазама клиничких испитивања, а да су са пар земаља дефинисани и меморандуми о сарадњи.

"Чинимо све напоре да будемо једна од првих земаља којима ће ефикасна и безбедна вакцина бити доступна када се појави. У току смо од самог почетка са већином компанија које се налазе у завршној фази истраживања", истиче докторка Кисић Тепавчевић.