Јанковић: Епидемија није готова, ризик од заразе још постоји

Прелиминарне студије из Немачке и Америке показују да људи с благим симптомима коронавируса могу бити заразни осам до девет дана, а они с тежим симптомима и много дуже. То је један од последњих извештаја Светске здравствене организације.

Члан Кризног штаба, имунолог Срђа Јанковић каже да је ситуација у Србији за сада стабилна, нема убрзаног преношење вируса, али да га има у одређеним колективима.

Добро је, каже, што је већина сучајева који се сада откривају асимптоматска и истиче да не смемо да се понашамо као да је епидемија готова.     

Вирус је претходних дана ушао у поједине студентске домове, вртиће, спортске центре и  школе.

Врхунски спортисти Србије, прецизније, одбојкаши, заражени су током припрема репрезентације. Да ли је прерано дозвољено тренирање у затвореном простoру, време ће показати, каже Јанковић.

Од сутра су дозвољене посете домовима за старе, уз строга правила. "Овде је веома важно да заштита буде бескомпромисна, односно да се сви они који посећују стара лица безрезревно придржавају мера заштите и да се ништа не препусти случају", каже Јанковић. 

Према његовим речима, ситуација је дозвољавала да се мере ублаже, али ниједног тренутка није речено да је епидемија готова, нити су препоруке о превентивним мерама укинуте.

"Само су оне рестриктивне, које су одликовале врхунац епидемије, замењене мерама које треба интегрисати у свакодневни живот. Да би то било могуће неоходно је да свест о превенцији буде присутна у свему што радимо", рекао је доктор Јанковић. 

Уколико се ситуација погорша постоји могућност да се неке мере врате 

Указује да је задржавање вируса продужени крај епидемије и да не мора да постане ништа друго уколико останемо усредсређени на то да се штитимо.

Уколико се ситуација погорша постоји могућност да се неке мере врате, каже Јанковић и додаје да се нада да до тога неће доћи.

"То што се појављују случајеви заразе у колективима, индикације су такве да ми тестирамо контакте, међу којима срећемо оне без симптома. Показало се да асимптоматске особе могу да пренесу вирус и то је један од разлога зашто се овај вирус тако брзо раширио и зашто га је тешко зауставити", додао је Јанковић. 

Изолација и тестирање 

Рестриктивне мере које су имале своју улогу у сузбијању првог таласа не могу бити решење на дужи рок, навео је Јанковић.

"Када имамо низак ниво активности вируса, логично је да прелазимо на мере које омогућавају животне активности. Суштина је да се те актвности обављају тако да се активност вируса не повећа. До сада смо у томе успевали и ја се надам да ће тако бити и надаље", каже Јанковић.

У овој фази изолација особа код којих се открије вирус и тестирање контаката је кључ у превенцији да не дође до разбуктавања.

"Да ли ће се ситуација погоршати? Пратимо искуства из других земаља, видимо Северну Македонију где су неке мере враћене. Дакле та опомена стоји", каже Јанковић.

Важно је да схватимо да ризик увек постоји

На питање зашто неки људи не носе маске, Јанковић је одговорио да је дошло до поистовећивања ублажавања мера са крајем епидемије, што није тачно.

"Епидемија јесте ослабила, а у току је период године који вирусу не погодује, важно је само да схватимо да одређени ризик постоји. Уколико се будемо понашали да вируса нема, то би могло да нас кошта", истакао је Јанковић.

Вирус има потенцијал да се убрзано преноси где год има осетљива популација, тако да то треба да схватимо као разлог више да до краја испратимо ову фазу епидемије, тако што ћемо спроводити мере и препоруке. "Још увек треба да овај вирус третирамо као потенцијално опасан, јер видимо шта он сада ради на јужној хемисфери", закључио је Јанковић.