Највише новозаражених у Београду, "скокови" везани за породична и радна окупљања

Дарија Кисић Тепавчевић је за Танјуг рекла да се у Србији последњих недеља бележи тренд пада учесталости обољевања, али да он није линеаран, као што није ни код једне заразне болести, као и да су повремени скокови и падови су у оквиру очекиваних вредности.

Идеја је у овом моменту, каже, да се открије сваки потенцијални резревоар и да се спречи даље ширење вируса у популацији. Навела је да је јако битан параметар не само апсолутни број лабораторијски потврђених случајева, него каква је заступљености одређених клиничких форми болести.

"Око две трећине свих особа код којих је потврђена инфекција или нема никаквих симптома ове инфекције или се ради о блажим формама. То је један од најзначајнијих показатеља у овом моменту", рекла је Кисић Тепевачевићева, која је и заменица директорке Института "Батут".

Навела је да нема регистрованих жаришта у смислу ширења инфекције у популацији и да су сви запажени скокови новозаражених у одређеним местима искључиво везани за различита породична окупљања, породичне контакте, контакте у радним колективима или у неким другим затвореним просторима.

"Тај број, у ствари, одражава овакву врсту активности, јер са попуштањем мера су почела поново и окупљања и дружења људи", додаје епидемиолог.

Још једном је апеловала на опрез приликом дружења и окупљања, јер је вирус још присутан, али каже није таквог интензитета као што је био пре пар месеци.

"Напомињем, немамо ниједног жаришта у земљи где је ширење у општој популацији сада већег интензитета", рекла је Кисић Тепавчевићева.

Указала је да смо се уверили да физичка дистанца и ношење маски у затвореном простору спасава животе и здравље.

"Те превентивне мере немају алтернативе. Практично је на нама да сами проценимо потенцијални ризик од одласка на неко место за нас и за нашу породицу", навела је Кисић Тепавчевићева.

Напоменула је да се епидемилошка ситуација прати из сата у сат и да се и даље свака 24 сата обавештава јавност о тренутним подацима када је у питању учесталост обољевања, умирања и излечених особа.

"То ће се пратити и у наредном периоду. Сигурно уколико би се уочиле неке промене да би се у складу са тим реаговало", рекла је Кисић Тепавчевићева.

На питање да ли се данас прецизније зна када се може очеквати евентуални други талас епидемије, Кисић Тепавчевићева каже да је о томе јако тешко причати и проценити имајући у виду да се још ни први талас практично готово нигде није завршио, сем у Кини.

Извесно је, додаје, да ћемо у наредном периоду имати све мању учесталост обољевања, јер пролази и сезона респираторних инфекција.

Може се, каже, очекивати да ћемо, уколико коронавирус преживи високе температуре и ако нам се поново врати на јесен, имати поново ово обољење у нашој популацији.

"Први талас смо и те како добро поднели. Сада доста тога знамо о овом вирусу, наш здравствени систем је апослутно припремљен и за већи број оболелих. Надамо се да нам то никада неће затребати. Сада смо у сваком случају оснажени и као популација и као читав здравствени систем за сваки следећи потенцијални удар не само ове заразне болести него и свих других", закључује Кисић Тепавчевићева.