Сваки секунд им је ургентан, а изазов посла све већи и опаснији

Значајну улогу у борби против ковида 19, али и у збрињавању свих других пацијената имају службе ургентне помоћи. 

"Петнаест година радим у Ургентном центру и у овом моменту мислим да је осећај одговорности био изнад осећаја страха, заиста, требало је не дозволити да се ковид инфекција не рашири на одељења, било међу особље, било међу болесницима", каже Марина Ђикић, начелница Пријемно-тријажног одељења ургентне медицине УЦ КЦС.

И успели су, иако је у тренуцима када је сваки секунд важан, изазов њиховог посла постао још већи и опаснији, јер сваки пацијент могао је да има и коронавирус. А за три месеца кроз Ургентни центра је прошло 18.000 људи.

"Број људи који је везан за рад у Ургентном центру је 1.200 до 1.500. То је једна велика машинерија у којој мора да ради сваки шраф, да буде на свом месту и ради како треба и мислим да смо то и показали. Ми смо се вратили на оне своје старе бројеве на око 600 прегледа дневно", рекао је Марко Ерцеговац, директор Ургентног центра у Београду.

У ванредном стању, ургентни центри у Нишу, Крагујевцу, ни други, нису затварали врата за пацијенте.

"Овде се упућују критични и тешко оболели, ово је служба која ради и транспорт тешко повређених пацијената на терцијарни ниво здравствене заштите. У служби ради 12 младих лекара, 18 медицинских техничара. То су лекари који представљају будућност медицине овог дела Србије", каже др Милорад Тадић, начелник Службе ургентне медицине у Лозници.

Нит која значи живот

Заменик директора Ургентног центра у Нишу, прим.др хаџи Бојан Марјановић каже да кроз ту установу годишње прође 50.000 људи, а да је за време епидемије корона вируса, за месец дана прошло око 6.000 људи.Нажалост, каже, и један део лекара је прележао корону.

"Не можете ни да замислите у каквим стањима долазе, какве су то врсте тровања, повреде, политрауме, ту радимо као један, врло често није потребна никаква комуникацаија, свако зна свој посао", каже  др Владимир Вукићевић, шеф анестезије Ургентног центра у Крагујевцу.

"Када имате хитну ситуацију онда само знање, спретност, уиграност тима је она мала мала нит, која значи живот, која доноси победу у тако критичној ситуацији", каже прим.др Миљан Јовић из Друштва ургентне медицине Србије.

Ургентна медицина јесте једна од најтежих грана медицине, а данашњи Међународни дан ургентне медицине обележен је под слоганом "Знање се важи", уз жељу да буде што више оних који ће желети да се специјализују за ту област.