Сарс је опаснији, али је ковид подмуклији

Идеју да окупи колеге из региона на једном месту на интернету др Ивана Прокић добила је током дискусија са њима на Еразмус пројекту. Тако је настао портал којем тренутно доприноси 75 научника.

"Радимо на два фронта, један је окренут генералној популацији, написан једноставним језиком, као на пример сумирање научних радова или писање о одређеној теми након прегледа тренутне литературе, а други је намењен докторима односно професионалцима, у шта спадају прегледи и препоруке протокола за различите медицинске гране", каже др Ивана Прокић.

Како функционише сајт?

Имамо развијен систем у коме једна особа стручна на дату тему пише текст на енглеском искључиво на основу прегледа објављене научне литературе, друге две особе морају да прегледају и сложе се са том верзијом, једна особа проверава језик и онда три особе преводе на српско-хрватско-босанско-црногорски, македонски и албански језик.

Након тога, све пролази још једну правописну контролу и објављује се на сајту, који ће бити доступан на четири језика.

Поред људи који дневно раде (у своје слободно време) на прављењу оваквог садржаја, у тиму имамо и професоре и друге експерте које контактирамо у случају да се њихова специфична експертиза захтева за одређену тему.

Одговарамо на захтеве које добијамо од читалаца да обрадимо неку тему као и на захтеве које добијамо од сарадника да урадимо или неку анализу или преглед литературе, превод.  

Људи су збуњени у целом свету, сви су постали виролози, свуда се појављују свакакве вести и људи не знају више коме да верују. Да ли је циљ вашег сајта управо то: дати све стручне информације на једном месту?

Управо тако, јединствена и централизована регионална платформа за коју се надамо да ће у будућности имати све релевантне податке. Управо због гомиле дезинформација које круже али и гомиле научних радова који се објављују без строге контроле људи не знају више шта да верују. Имамо страницу mythbusters која управо служи да објасни зашто неке ствари нису тачне.

Шта је оно што сте ви као млади стручњаци до сада научили о ковиду? Пошто спада у породицу коронавируса да ли то значи да ће се сезонски појављивати или да ће сам нестати?

Иако ми користимо знање о другим коронавирусима да бисмо попунили празнине које имамо о вирусу САРС-КоВ-2, ипак то је све на нивоу спекулација и не можемо са сигурношћу рећи да ће се вирус тако понашати.

Оно што знамо је да чак и у азијским земљама са топлим временом у јануару и фебруару ми имамо епидемију, и већу улогу има влажност ваздуха него температура, где је суви зимски ваздух генерално погоднији развоји вируса, а и зими људи више бораве унутра, и имају генерално слабији имунитет због недостатка мелатонина и Де-витамина.

А и свака епидемија има свој ток када расте, достиже плато и опада, али ако проблем није решен може да се појави нови талас, па и да се то поклопи са неким годишњим добима.

Због свега овога, можемо да закључимо да можемо да очекујемо да бројеви падну али без организоване акције за сузбијање епидемије не можемо да очекујемо да ће сама нестати.

Колико је важно тестирање и који тест је најбољи?

Масовно тестирање људи је веома важно, можда и најважније управо због чињенице да се овај вирус може пренети и док немамо никакве симптоме.

Практично, када бисмо се сви масовно тестирали на присуство вируса могли бисмо да идентификујемо и те асимптоматске преносиоце, које бисмо онда изоловали, локализовали епидемију и решили проблем.

И у том смислу, све мере које се доносе без оваквих тестирања су пола наслепо?

Наравно, као код сваког сценарија постоји неколико проблема, често више проблема него решења, и овде имамо проблем доступности тако велике количине тестова и лабораторија, јер је свуда у свету потражња велика, посебно ако узмемо у обзир да свакој особи треба бар два теста да би се потврдила дијагноза.

Поред тога, ниједан тест није 100 одсто сензитиван и специфичан, другим речима, имамо одређени проценат лажно позитивних и лажно негативних резултата, а код неких тестова као што смо видели тај проценат је неприхватљиво велики.

Тако да информација о смањењу односа укупно тестираних и укупно позитивних не мора да значи да опасност пролази, јер зависи од тога колико је добар и велики узорак тестираних.

Постоје још и тестови на присуство антитела за вирус, који нам говоре о томе да ли је неко прележао болест последњих недеља па развио активни имунитет, независно од тога да ли је имао симптоме или не.

Такве људе нема смисла изоловати али можемо стећи јаснију слику о укупном броју заражених на основу којег базирамо скоро све рачунице.

Ту долазимо до проблема да све што знамо о овом вирусу се из дана у дан мења, па тако још увек не знамо са сигурношћу како изгледа серологија на САРС-КоВ-2, а показано је да 30% оболелих уопште и не показује неутралишућа антитела, тако да и ту може да дође до грешке.

Зашто је свет реаговао овако неприпремљено на епидемију а говори се да је било очекивано да ће се вирус појавити?

Мислим да је ово највећа пандемија у животу велике већине људи који су данас живи и у том смислу вероватно нису веровали да овако нешто заправо може да се деси него су то схватали као теорије завере.

Надам се да нас је ова пандемија све научила да слушамо науку и да морамо бити спремни.

Како вирус "побегне" из лабораторије?

Може на разне начине, лабораторије које раде са супстанцама великог биохазарда имају изузетно јаке системе заштите баш да се тако нешто не би искористило на погрешан начин.

Тако да ако се наруши систем заштите неко може да дође у посед али реалније је да се неко од радника грешком зарази па се тако прошири даље.

Тако нешто јесте документовано али није изазвало већи проблем у смислу епидемије.

Ако говоримо о новом коронавирусу, научно је показано да то није вирус који је вештачки створен у лабораторији па побегао.

Иако је популарна тема теорија завере и филмова научне фантастике, у литератури није забележено да се нешто слично икада десило.

Колико људи данас треба да стрепе од нових вируса?

Мислим да људи стрепе више него пре ове пандемије свакако, у смислу да су увидели да није шала и да може и њима да се деси.

Свакако, људи не треба да паниче ако слушају препоруке лекара да буду одговорни према себи и другима.

Мислим да треба да постоји једна здрава доза стрепње која ће нас натерати да на глобалном нивоу успоставимо системе превенције и одбране од оваквих ствари, да имамо спремне ресурсе, сарадњу и начине да помогнемо једни другима, да улажемо више у науку, да више водимо рачуна о планети, да комуницирамо више међу собом и међу државама.

У чему је разлика између ковида 19 и сарса?

Између сарса (SARS-CoV), мерса (MERS‐CoV) - што је још једна и даље активна коронавирусна болест, и ковида 19 постоје значајне сличности, али и значајне разлике.

Сличности су управо у структури и геному вируса који их изазива, јер сви припадају групи коронавируса, затим у начину преношења, главним симптомима, периоду инкубације итд.

Наравно, о ковиду се и даље истражује и још увек немамо довољно поуздане податке, али делује као да је леталитет нижи у поређењу са сарсом и мерсом. Али како је то број умрлих у односу на укупан број заражених, а због постојања асимптоматских преносилаца и недостатка тестирања, ми не знамо колико тачно има заражених.

Сви бројеви су само процене?

Ту долазимо до још једне битне разлике и разлога зашто је ковид 19 много инфективнији од сарса и мерса, где сада већ имамо преко четири милиона потврђених случајева у свету, а то је управо постојање асимптоматских преносилаца ковида у комбинацији са чињеницом да нови коронавирус настањује и ћелије ждрела а не само плућа, што га чини лакшим за преношење говором, кијањем и кашљањем.

У том смислу, не можемо лако сузбити епидемију као што смо могли са сарсом код кога тек када човек добије симптоме постаје инфективан, па ако се изолује нема прилику да зарази друге.

Зато свако треба да се понаша као да има вирус у смислу изолације, социјалног дистанцирања и ношења маске, посебно ако има симптоме. 

Сматрате ли да је мера социјалне дистанце уз ношење маске претерана? Да ли ћемо заувек тако живети? И ко ће бити тај који ће рећи да више нема потребе за тим?

Ја бих ту само додала често прање руку, ниједна од ове три мере не гарантује 100 одсто заштиту, међутим, у комбинацији пружају већу сигурност.

Циљ превентивних мера треба да буде да не заразите себе и да не заразите друге.

Е сада, два главна начина да се болест пренесе су тако што пипнемо рукама прљаве површине па онда лице - у том смислу прање руку је круцијално али и маска вам помаже да не пипате лице, јер је процењено да просечна особа пипне своје лице и до 20 пута на сат.

С друге стране, капљично преношење блиским контактом са зараженом особом решава социјално дистанцирање, и у том смислу ако сте изоловани или шетате по парку сами не треба носити маску.

Али у ситуацијама у којима није могуће бити на дистанци онда маска може да игра улогу.

Опет, она не штити толико здраву особу да не добије вирус, ове хирушке маске нису заштита у том смислу јер вирус може да прође око маске и кроз њу, него више за циљ имају да заражене особе (а много њих и не зна да је заражено) лимитирају то респираторно ширење.

Идеално би било да сви стално носе маске и да их мењају често, управо јер не знамо ко је инфициран, али то није реално. Зато је битно да маске буду резервисане за људе који немају привилегију да се изолују као што су медицински радници, друге службе, радници у супермаркетима итд.

Нећемо заувек овако живети, али што се дуже људи понашају неодговорно и игноришу препоруке то ћемо дуже имати проблем.

Државне институције су те, наравно уз сугестије лекара, које треба да буду најодговорније и усмеравају грађане на понашање које је у интересу јавног здравља.

Шта је ковид вама стручњацима "поручио"?

Да смо потпуно неспремни, што апсолутно не изоставља богате земље, да треба улагати више у јавно здравље, да су медицински радници јако битни и треба им то показати и кад није криза, да успоримо темпо и поштујемо природу.

А шта ви стручњаци поручујете свету?

Да треба да сарађујемо и да се ујединимо, да помажемо једни другима и да не треба дизати панику већ поштовати препоруке лекара и размишљати својом главом, и да ово није време за политичке игре и скупљање поена већ да треба се понашамо одговорно према себи и другима.